АВИЊОН

АВИЊОН (Avignon), град у Прованси (Француска), на реци Рони, у којем је било седиште папа 1309–1378. С некима од њих одржавали су везе српски владари. Када је почело стварање савеза за обнову латинског царства у Цариграду, краљ Милутин је сматрао да би било корисно да се веже за тај савез. Зато је папи Клименту V (1305−1314) 1308. упутио два посланика који су му пренели краљеву жељу да пређе у католичанство. Тај преокрет у Милутиновој политици сигурно би изазвао жестоку реакцију у земљи јер би напуштање православља условило отпор свештенства, властеле, па и становништва. Како се, међутим, савез за борбу против Византије убрзо почео осипати, Милутин није пристиглим папским легатима омогућио да изврше своју мисију. Зато није чудо што је нови авињонски папа Јован XXII (1316−1334) 1319. подстицао арбанашке великаше да, као католици, збаце власт шизматичког рашког краља у северној Албанији. Сарадња с Папском куријом поново је добила на значају када су Турци закорачили на Балканско полуострво. Схватајући опасност, цар Душан је покушао да организује ширу акцију и потражи помоћ на Западу. У току 1354. послао је у А. папи Иноћентију VI (1352−1362) дворског судију Божидара, серског кефалију Грка Нестонга и Которанина Дамјана. Тражио је да га папа наименује за врховног заповедника хришћанске војске за борбу против Турака, а заузврат је изражавао спремност да папу призна за оца хришћанства. Било је то у време када је прекинуо везе с цариградском црквом. Папско посланство стигло је у Србију следеће године, али се вратило необављена посла. Успостављањем веза с француским папама у А. српски владари су рачунали на политичку корист.

ЛИТЕРАТУРА: М. Пурковић, Авињонске папе и српске земље, Пожаревац 1934; Б. Ферјанчић, С. Ћирковић, Стефан Душан, Бг 2005.

Момчило Спремић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)