АНТУЛА, Никола

АНТУЛА, Никола, књижевни историчар, есејиста, преводилац (Београд, 3. VI 1884 – Чуке код Битоља, 9. XI 1916). Основну школу, гимназију и Филозофски факултет завршио у Београду. Од 1911. био суплент у Четвртој београдској гимназији. Након учешћа у Балканским ратовима, годину дана провео на студијама италијанске књижевности у Риму, а потом се прикључио борбама у I светском рату. Погинуо на Солунском фронту. Есеје и критике на теме из дубровачке и новије српске књижевности објављивао у периодици. Нарочито је био заинтересован за изучавање италијанске књижевности у односу према дубровачкој и приморској. Недовршен је остао његов рад на српској библиографији, као и есеј о Његошу у Италији. Преводио с француског А. Босера, А. де Мисеа, Г. Брандоса. Његов особен критички тон и смисао за компаративно и аналитичко тумачење књижевних дела запазили су савременици попут П. Поповића и М. Решетара.

ДЕЛА: „Предговор" у: Ј. Козарац, Тена, Бг 1906; Чедомиљ Мијатовић као приповедач, Бг 1908.

ЛИТЕРАТУРА: П. Поповић, Из српске књижевности, II, Бг 1919; Б. С. Стојковић, Историјски преглед српске позоришне критике, Сар. 1932.

Наташа Половина

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)