Прескочи до главног садржаја

АТАНАЦКОВИЋ, Теодор

001_Teodor-Atanackovic.jpgАТАНАЦКОВИЋ, Теодор, машински инжењер, универзитетски професор (Сибач код Пећинаца, 2. XI 1945). Дипломирао 1969. на Машинском факултету у Новом Саду, на Одсеку за термотехнику. Последипломске студије из области механике похађао у САД (19711974), докторирао 1974. на Универзитету у Лексингтону (Кентаки, САД) тезом из области механике непрекидних средина. Од 1975. предаје на Катедри за механику Факултета техничких наука у Новом Саду, а од 1988. је редовни професор. За дописног члана САНУ изабран 2000, а за редовног 2009. Био је проректор за науку Универзитета у Новом Саду и управник Одељења за механику, Математичког института САНУ у Београду. Његов научни допринос односи се на неколико области теоријске и примењене механике: механика непрекидних средина, варијациони принципи механике, механика материјала са меморијом облика (псеудоеластични материјали), вискоеластични материјали фракционог типа и, у највећој мери, теорија стабилности у еластичности и теорији конструкција. Показао је да постоји такав однос између компресибилности осе и крутости на савијање да извијање еластичних штапова није могуће („A Generalized Model for the Uniaxial Isothermal Deformation of a Viscoelastic Body", Acta Mech., 2002, 159, 14). У области оптимизације облика еластичних штапова и то при уни и би-модалној оптимизацији формулисао је и решио проблем одређивања оптималног облика ротирајућег стуба при различитим условима ослањања („Optimal Shape of a Rotating Rod with Unsymmetrical Boundary Conditions", J. Appl. Mech., 2007, 74, 6). Математички је испитивао појаву ентазиса код архитектонских ступова („Optimal Shape of Column with Own Weight: Bi and Single Modal Optimization", Meccanica, 2006, 41, 2) и показао да тешки притиснути стуб оптималног облика има проширење пресека на доњем делу. Добитник је Октобарске награде града Новог Сада за науку 1995.

ДЕЛА: „Stability of Rotating Compressed Rod with Imperfections", Math. Proc. Camb. Phil. Soc., 1987, 101; „Stability Theory of Elastic Rods", World Scientific, 1997; и A. Guran, Theory of Elasticity for Scientists and Engineers, Boston 2000; „On the Optimal Shape of the Rotating Rod", J. Appl. Mech., 2001; „On a Distributed Derivative Model of a Viscoelastic Body", Comptes Rendus de L'Academie des Sciences, Paris, Mechanics, 2003, 331, 10; и А. Гуран, Лекции по Теории упругости, Санкт Петербург 2003; и B. D. Vujanovic, An Introduction to Modern Variational Techniques in Mechanics and Engineering, Boston 2004.

ИЗВОР: Материјали за избор редовних чланова САНУ, САНУ 2009.

Бранислав Бачлић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)