АЗИМСТВО

АЗИМСТВО (грч. zumo": бесквасан), у средњовековној Србији синоним за римокатоличанство. Назив је утемељен на пракси римокатолика да у Литургији користе хлеб умешен без квасца (usus panis infermentati). То је једна од основних обредних разлика између православних (који се држе новозаветног текста користећи у Литургији квасни хлеб) и римокатолика (који се држе праксе Јевреја да Пасху славе бесквасним хлебом). Душанов законик наређује да се верници који су прешли у а. опет врате у православље, у противном да се казне по Закону св. отаца. Српска патријаршија постављала је протопопове по градовима где су живели римокатолици с циљем да их преобрате из латинске вероисповести. Како овог прописа нема у византијском праву, верује се да је изазван офанзивом фрањеваца у Босни и покушајем папе Климента III да 1343. потчини Свету гору и Србију. Није познат ни један пример санкција против римокатолика.

ИЗВОР: Законик цара Стефана Душана 1349. и 1354. године, Бг 1980.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Брија, Речник православне теологије, Бг 1997.

Радомир Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)