АЛАВАЊА/ХАЛАВАЊА РАДОЈЧИЋ, Кирило Ћира

АЛАВАЊА/ХАЛАВАЊА РАДОЈЧИЋ, Кирило Ћира, граничарски пуковник (Кирин, Банија, 8. XI 1794 – Футог, Бачка, 19. VI 1849). Пореклом из српске граничарске породице. Војничку каријеру започео 1809. као кадет и заставник, постао царски мајор (1838), обрстлајтнант/потпуковник (1845) у Петроварадинској и Сремској војној граници, те потпуковник (обрст) у Бродској граничарској регименти. У време Српског народног покрета 1848–1849. обишао већину села у Шајкашкој и у свом извештају барону Храбовском, команданту Славонско-сремске генералне команде, указао на узроке незадовољства, социјалне и националне захтеве граничара, те на политичку акцију Светозара Милетића. А. се супротставио Главном одбору у Карловцима сматрајући Српски народни покрет незаконитим и побуњеничким. Када се српско-мађарски рат распламсао, А. је, упркос томе што му је одред добровољаца из Србије запретио смрћу, одбио понуду Главног одбора да командује српском војском уз награду од 60.000 форинти. Због тога, али и због заштите католика у Срему, противника Српског покрета, сународници су га прогласили издајником. По избијању устанка Срба у Митровици А. је, заједно с другим официрима оданим Бечком двору, напустио Петроварадинску регименту и прешао у Винковце. Као пуковник дошао је на чело Бродске регименте и постао заповедник Јелачићевих трупа, с којима је октобра 1848. учествовао у опсади и освајању Беча. Почетком 1849. учествовао је у борбама за ослобођење Осијека, а потом, у саставу царске и Јелачићеве војске, у опсади Петроварадинске тврђаве, посебно у крвавој бици на брду Карагач (26. V 1849). Прешавши на ратиште у Јужну Бачку, погинуо је у бици код Футога.

ИЗВОРИ: Исписи Аврама Ђукића, РОМС; Грађа за историју Српског покрета у Војводини 1848–1849, Бг 1952; С. Гавриловић, Записи о ратовању око Петроварадина 1848–1849, Бг 1999.

ЛИТЕРАТУРА: Л. Ракић, „Надаљ револуционарне 1848–1849", ЗМСДН, 1965, 41; А. Ђукић, „Рат у Угарској 1848–1849", у: Шајкашка. Историја, II, Н. Сад 1975; Д. Берић, Славонска војна граница у револуцији 1848–1849, Зг–Сар. 1984; С. Гавриловић, Срем пре и у току Српског народног покрета 1848–1849, Бг–Ваљево 1997.

Славко Гавриловић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)