АЛ СЕКО

АЛ СЕКО, техника сликања, врста зидног сликарства. Име потиче од италијанске речи secco (суво) јер се, за разлику од технике al fresco (свеже) или buon fresco (права фреска), изводи на сувом малтеру, уз употребу везива. Техника суве фреске, позната из египатског и месопотамског сликарства од средине III миленијума п.н.е., коришћена је током целог средњег века да би од XVI в. почела да потискује фреско-технику. Током средњег века и ренесансе често се дешавало да уметник обе технике примењује на истом делу, тако да преко праве фреске нанесе темперу, тј. а. с. техником изврши исправке или дослика делове који су захтевали пажљивији третман (лица и сл.). Таква техника се зове мешана или mezzo fresco (полуфреска) мада се често погрешно описује као фреска. У српској уметности техником а. с. осликани су нпр. западна фасада манастира Вујан у близини Чачка, манастир Рукумија код Пожаревца, док је једна од најзначајнијих целина сачувана у Вазнесењској цркви у Београду.

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Турински, Сликарска технологија, Бг 1983.

Сања Пајић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)