АПОСТОЛОВИЋ, Узун-Мирко

АПОСТОЛОВИЋ, Узун-Мирко, војвода (Смрдљиковац, Рудничка нахија, око 1782 – Београд, 20. XI 1868). Терзијски занат је учио у Ваљеву и Београду из којег је 1805. побегао, придружио се бећарима и у њиховим редовима остао до краја Првог српског устанка. Учествујући у многобројним биткама рањаван је чак седам пута. Највећу славу стекао је приликом заузећа Београда 1806. када је са Кондом-бимбашом и још петорицом другова на препад заузео Сава-капију и устаницима омогућио продор у град. Упркос храбрости и заслугама током устанка није стекао никакво звање нити чин. По пропасти устанка избегао је у Аустрију и отишао на лечење у Беч. У Другом устанку такође је учествовао одликујући се у готово свим значајнијим бојевима, а нарочито на Липару, у Чачку и на Дубљу. По окончању непријатељстава настанио се у Београду да би мало потом прешао у Обреновац, где је држао механу. Радио је и у служби кнеза Милоша, сакупљао харач и порез, а затим био цариник на Вишњици. Из те службе отпуштен 1842. да би тек накнадно, углавном због ратних заслуга, стекао пензију и право да бесплатно живи у кући кнеза Александра Карађорђевића. На прослави педесетогодишњице Другог устанка на Топчидеру кнез Михаило одликовао га је новоуведеним орденом Таковског крста, а кнез Никола доделио му је златну медаљу Обилића.

ЛИТЕРАТУРА: М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба, Бг 1888; М. Вукићевић, Карађорђе, II, Бг 1912; В. С. Караџић, Историјски списи, II, Бг 1969.

Милић Ј. Милићевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)