АРНАУТОВИЋ, Александар

АРНАУТОВИЋ, Александар, књижевни историчар, романиста, архивски радник (Пирот, 10. XII 1888 – Београд, 14. IX 1982). У Београду дипломирао југословенску књижевност и српски језик. Ђак и сарадник J. Скерлића, аутор монографија из српске културне и књижевне историје брижљиве израде и доброг стила. Сарађивао у Срђу, Српском књижевном гласнику, Политици, Крфском забавнику, Страном прегледу. Био добровољац у балканским ратовима и у I свјетском рату. У Паризу дјеловао као истакнути посредник српско-француских веза: уређивао часопис Revue Yougoslave (1919–1920), радио у посланству (1919–1937), предавао српски језик и југословенску књижевност у Националној школи за источне језике (1920–1928) и проучавао француску књижевност (дисертацијом „Анри Бек" промовисан за доктора књижевности на Сорбони у Паризу, 1927). Био управник Државне архиве у Београду (1939–1941). Пoслије II свјетског рата поново био управник Државне архиве и сарадник САНУ. При Архиву Србије и Филолошком факултету (Катедра за српску књижевност) основан је Фонд Александра Арнаутовића, за награђивање истакнутих доприноса архивистици и проучавању српске књижевности.

ДЕЛА: Владимир М. Јовановић, Н. Сад 1910; Штампарије у Србији у XIX веку, Бг 1912; Henry Becque, Paris 1927; Henry Becque, poète. Au trentième anniversaire de la mort ď Henry Becque, Paris 1929; Le Français, langue internationale, Paris 1936.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Скерлић, Писци и књиге, III, Бг 1910; R. de Flers, „H. Becque A. A.", Le Figaro, 6. VIII 1927; G. Cohen, „H. Becque A. A.", Les Nouvelles littéraires, 24. IX 1927; М. Грол, „О докторској тези: А. Арнаутовића: H. Becque", СКГ, 1929, 28, 1; J. Рељић, „Уз изложбу Александар Арнаутовић 1888-1982", АрП, 1998/1999, 1/4; Фонд Александра Арнаутовића: десетогодишњица доделе награда (1998–2007), Бг 2007.

Душан Иванић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)