Прескочи до главног садржаја

АЛЕКСИЋ, Стојанка

001_Stojanka-Aleksic.jpgАЛЕКСИЋ, Стојанка, лекар, универзитетски професор (Бачина код Крушевца, 4. XII 1934). Дипломирала 1960. на Медицинском факултету у Београду. Специјализирала микробиологију на ВМА у Београду (19601965) и лабораторијску медицину у СР Немачкој (1974). Докторску тезу одбранила 1975. на Мед. ф. у Хамбургу, на којем је, потом, постала професор микробиологије и инфективне епидемиологије. Радила као микробиолог у Хигијенском заводу ВМА у Београду (19651970), а од 1970. у Хигијенском институту у Хамбургу где је основала Референтну лабораторију за бактеријске узрочнике цревних обољења, колере, Yersiniae и куге, уз примену модерне молекуларно-биолошке дијагностике. Открила је бактерије које су, затим, регистроване њеним именом. Експерт је Светске здравстене организације, шеф је Националног центра за дијагностику и испитивање узрочника цревних обољења и општу микробиологију Републике Немачке и члан ванрадног састава САНУ (од 2000). Оснивач је Централног савета Срба у Немачкој и председник његовог Председништва. Годинама успешно радила на хуманитарној помоћи српском народу, а за време санкција уведених СР Југославији, и на успостављању веза југословенских здравствених установа са међународним организацијама, са УНИЦЕФ-ом, те немачким и америчким епидемиолошким службама. Помогла је подизање Православног храма у Хамбургу. Одликована је Орденом човекољубља за допринос сарадњи са матицом (2005).

ДЕЛА: и A. Lehmacher, J. Bockemühl, „Nationwide Outbreak of Human Salmonellosis in Germany Due to Contaminated Paprika and Paprika-powdered Potato Chips", Epidemiol. Infect., 1995, 115 (3); и F. Heinzerling, J. Bockemühl, „Human Infection Caused by Salmonellae of Subspecies II to VI in Germany, 19771992", Zentralbl. Bakteriol., 1996, 283 (3); коаутор, „Yersinia enterocolitica 16S rRNA Gene Types Belong to the Same Genospecies but from Three Homology Groups", Int. J. Med. Microbiol., 2000, 290 (1); „Helicobacter pylori клиничке манифестације, дијагноза и терапија", Глас САНУ, 2005, 48.

Владимир Кањух

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)