АЛТЕРНАТИВНИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ

АЛТЕРНАТИВНИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ, сви извори који нису фосилни – нафта, природни гас и угаљ. У свету је прихваћен назив обновљиви извори ене+ргије (Renewable Energy Sources – RES). Исти назив прихваћен је и у Србији те Министарство рударства и енергетике даје дефиницију: Обновљиви извори енергије (ОИЕ) – извори енергије који се налазе у природи и обнављају се у целости или делимично. Најзначајнији обновљиви извори енергије су: соларна енергија (електрична, на бази фото-електричног ефекта, и топлотна), енергија водотокова, енергија ветра, биомаса (чврста, течна и гасовита) и геотермална енергија. Интересовање за коришћење обновљивих извора енергије започело је 70-их година XX в., након неколико поскупљења и смањења испорука сирове нафте. Тада је основни смисао њиховог коришћења било обезбеђивање алтернативе за фосилна горива. Само декаду касније јасно је дефинисан проблем утицаја енормне примене фосилних горива на промену климе и глобално загревање, узроковано емисијом гасова који у атмосфери формирају слој непропусан за инфрацрвено зрачење са површине земље. Ова појава назива се ефекат стаклене баште, а гасови који га стварају означавају се скраћеницом GHG (Greenhouse Gases). Најзначајнији утицај на тај ефекат има угљендиоксид (CO₂), јер је количина тог гаса која се емитује у атмосферу највећа. Постављен је циљ да се емитовање CO₂ смањи, а најзначајнија мера је примена алтернативних или обновљивих извора енергије. Документ којим се дефинише смањење емисије GHG је Кјото протокол, а земље потписнице обавезале су се на постепено, али константно смањење емисије CO₂. Најзначајнија мера за смањење емисије CO₂ је замена фосилних горива обновљивим тј. a. и. е. Тако је Белом књигом ЕУ и пратећим документима зацртано да до 2020. удео обновљивих извора енергије у укупној примарној енергији буде најмање 20%, а удео биогорива најмање 10% енергије за транспорт. Такође је дефинисано да удео електричне енергије произведене из обновљивих извора до 2010. достигне 22,1%. Србија се обавезала да следи политику ЕУ у овој области, без обзира на њен тренутни статус. Осим у врло малом броју изузетака, енергија обновљивих извора тренутно је скупља од енергије фосилних горива, па су за примену а. и. е. неопходне подстицајне мере. Типично је увођење привилегованих, виших цена за електричну енергију произведену из обновљивих извора. Цене се разликују за поједине изворе, а дефинишу се тако да буду подстицајне за инвеститоре и произвођаче. Тренутно су највише за електричну енергију која се производи из сунчеве. За коришћење биогорива примењују се пореске олакшице, нпр. за биодизел и биоетанол. Такође се примењује субвенционисање набавке опреме за производњу и коришћење а. и. е., нпр. за котлове и пећи који користе биомасу. У неким земљама дају се премије за напредна техничко-технолошка решења, те се тиме подстичу истраживање и развој. Област производње и коришћења обновљивих извора енергије је у многим земљама значајна привредна грана, омогућава развој и отварање нових радних места, коришћење људских и материјалних ресурса, те смањење зависности од увоза минералних горива. У укупном потенцијалу обновљивих извора енергије у Србији највећи део представља биомаса, око 63%. Потенцијал чврсте биомасе, која обухвата дрво за гориво и остатке биљне производње, износи око 2,7 Мтое (Мтое је јединица која представља еквивалент примарне енергије милион тона нафте, односно 41.868 ТЈ – тера џула). То је готово 20% од примарне енергије која се годишње користи у Србији. Променом технологија у шумарству и пољопривреди, као и увођењем производње брзорастућих шума, до 2020. овај потенцијал би могао да се повећа на око 5,5 Мтое. Чак 28% електричне енергије у Србији, преко 10 TWh (тера ват сати) годишње, произведе се у хидроцентралама. Према дефиницији ЕУ у обновљиве изворе убраја се само електрична енергија произведена у хидроцентралама снаге до 10 MW – мега вати (Small Hydro), а таквих је у Србији сада мало. Потенцијали производње електричне енергије у малим хидроцентралама процењени су на око 1,6 ТWh годишње. Подршка производњи и коришћењу обновљивих извора енергије може да подстакне рурални развој, јер су највећи ресурси и потенцијални корисници лоцирани у тим областима.

ЛИТЕРАТУРА: Key World Energy Statistics, Paris 2008; Eнергетски биланс републике Cрбије за 2008. годину, Министарство рударства и енергетике Републике Србије, Бг 2008; М. Мартинов (ур.), Могућности комбиноване производње електричне и топлотне енергије из биомасе у АП Војводини, Н. Сад 2008; The State of Renewable Energies in Europe, 8th Eurobserver Report, Paris 2009; М. Тешић (ур.), Могућност производње и коришћења биодизела у АП Војводини, Н. Сад 2009.

Милан Мартинов

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)