АСТРОМЕТРИЈА

АСТРОМЕТРИЈА (грч. sthvr: звезда, mevtron: мера), једна од најстаријих грана астрономије, која се бави одређивањем положаја и кретања небеских тела, вештачких Земљиних сателита и аутоматских међупланетарних станица у простору. Дели се на више грана од којих су најзначајније сферна астрономија (разматра математичке методе решавања задатака повезаних с привидним положајима и кретањима небеских тела на небеској сфери), фундаментална астрономија (чији је циљ стварање што прецизнијег система небеских координата), практична (геодетска) астрономија (разрађује методе и инструменте за одређивање географских координата, праваца и времена). Најважнији резултати астрометријских посматрања су подаци о положају Земљине осе ротације, систем астрономских константи које омогућују да се за дуги период времена унапред израчунају положаји небеских тела, звездани каталози (каталози положаја и кретања звезда) и други подаци. То омогућује дефинисање у простору инерцијалног координатног система, који налази примену у различитим областима науке и технике. Осим тога астрометријска мерења помажу да се проучава облик Земље и других планета и њена ротација. Оснивање Астрономске опсерваторије 1887. дало је основу за развој а. код Срба. Њен оснивач и управник Милан Недељковић набавио је, на име ратних репарација, после I светског рата у Немачкој телескопе и пратећу опрему, који су створили посматрачку базу српске астрономије. Данас су у павиљонима: Велики рефрактор – екваторијал Zeiss 650/10550 мм, Сунчани спектрограф, Littrow, 9000мм/100000, Велики пасажни инструмент Askania 190/2578 мм, Велики вертикални круг Askania 190/2578 мм, Астрограф Zeiss 160/800 мм, Фотовизуелни рефрактор Askania 135/1000 и 125/1000 мм, Зенит телескоп Askania 110/1287 мм и Пасажни инструмент Bamberg 100/1000 мм. Велики меридијански круг Askania 190/2578 мм изгорео је 11. V 1999. у току ваздушног напада НАТО. На овим инструментима испосматрано је и објављено 12 звезданих каталога. Софијa Саџаков је на Великом меридијанском кругу урадила 10 каталога уз сарадњу Душана Шалетића, Миодрага Дачића и Зорице Цветковић. Уз помоћ Милорада Протића, П. Мишковић је 1936. организовао Службу малих планета и посматрања Сунца. Исте године Перо Ђурковић је, на опсерваторији у Иклу (Белгија), открио малу планету (планетоид, данас се обично употребљава назив астероид) „1605 Миланковић", а М. Протић у Београду „1564 Србија". Откривене су 43 мале планете. Некима од њих Протић је дао имена „1517 Београд", „1550 Тито", „1554 Југославија", „1675 Симонида", „2244 Тесла" и „2348 Мишковић". Ђурковић их је од 1936. до 1941. открио пет, а име је дао астероиду „1700 Звездара". Зоран Кнежевић је открио 1980. малу планету „3276 Паолики" (по његовом сараднику из Италије), а једној је додељено име „3900 Кнежевић". За српски народ је везана и мала планета „1555 Дејан" (по сину П. Ђурковића), „1724 Владимир" (по унуку М. Протића Владимиру Бенишеку), „5397 Војислава" (по Војислави Протић-Бенишек, ћерци М. Протића) и „22278 Протић" (по М. Протићу). П. Ђурковић је 1951. организовао Службу двојних звезда, која касније постаје група. У њој је откривено више стотина нових двојних и вишеструких звезда, чему је највећи допринос дао Георгије Поповић.

ЛИТЕРАТУРА: Б. М. Шеварлић, З. М. Бркић, Општа астрономија, Бг 1971; G. M. Popović, „The First General Catalogue of Double-star Observations Made in Belgrade in 1951–1971", Publ. Astronom. Obs. Belgrade, 1974, 19; S. N. Sadžakov, M. D. Dačić, „Belgrade Саtalogue of Double Stars", Publ. Astronom. Obs. Belgrade, 1990, 38.

Милан С. Димитријевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)