АНАГНОСТИ, Петар Димитријевич

АНАГНОСТИ, Петар Димитријевич, архитекта, универзитетски професор (Одеса, Русија, 9. VII 1909 – Београд, 3. XI 1996). У Београд стигао 1919. као емигрант. Након матуре у Првој руско-српској гимназији (1926), завршио Архитектонски одсек Техничког факултета у Београду (1930). Изразит таленат за цртање испољио је на самом почетку студија када су га као сарадника на својим пројектима ангажовали Богдан Несторовић, Александар Дероко и Петар Бајаловић. У периоду 1931–1935. сарађивао на пројектовању и изградњи Несторовићевих значајних пројеката, Народне банке у Скопљу и Занатског дома у Београду (данас зграда Радио Београда). Заједно с А. Дероком пројектовао Интернат за студенте Православног богословског факултета у Београду (1936) и Владичин конак у Нишу (1940). Сарадњу с П. Бајаловићем остварио је на пројектима за зграду Правног факултета и Народног универзитета Илије М. Коларца у Београду. Од 1934. до 1941. пројектовао и извео низ стамбених објеката у Београду, Земуну, Новом Саду, Соко Бањи, Врању, Крушевцу и Битољу. Заједно с архитектом Јованом Шнајдером пројектовао зграду штампарије Павла Грегорића у Београду (1938). За село Црепаја пројектовао Задружни дом (1950) и школу (1957), а у Крњачи зграду Народног одбора општине (1953). Исте године с А. Дероком израдио идејни пројекат за зграду Филозофског факултета у Београду, на месту куће Цветка Рајевића (данас зграда Педагошког музеја). С Александром Дероком и Зораном Петровићем извео адаптацију зграде Народног музеја у Београду (1964) и пројектовао адаптацију Војвођанског музеја у Новом Саду (1970). Његова педагошка активност започела је након рата, проведеног углавном у заробљеништву. На Архитектонском факултету у Београду 1957. изабран је за редовног професора на предмету Нацртна геометрија и перспектива. Предавао на Грађевинском и Машинском факултету у Београду, на факултетима у Сарајеву, Суботици, Скопљу и Новом Саду. Најзначајније дело остварио у области Нацртне геометрије, где је као професор и педагог значајно допринео одгајању младих кадрова. Припада генерацији руских архитеката која се формирала у српској средини и на тај начин попримила све особености њене културе. Већину његових пројеката чине стамбени и мањи објекти јавне намене, који се потпуно уклапају у актуелне стилске токове међуратне српске архитектуре. Без обзира на стилско обележје, препознају се по динамичним, разуђеним фасадама, компонованим на контрасту различитих облика и мотива.

ДЕЛА: Нацртна геометрија, Бг 1948; Сенчење у архитектури, Бг 1948; „Централно осветљење у перспективи када се извор светлости налази у очној равни", у: Годишњак Техничког факултета Универзитета у Београду (1946–1947), Бг 1949; Колдиц-Либек: 1941–43. Успомене из казнених међународних официрских заробљеничких логора, Бг 1983.

ЛИТЕРАТУРА: А. Кадијевић, Један век тражења националног стила у српској архитектури, Бг 1997; М. Ђурђевић, „Прилог проучавању живота и дела архитекте Петра Димитријевича Анагностија", ГГБ, 2000/2001, 47/48.

Марина Ђурђевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)