АЛЕКСИЈЕВИЋ, Димитрије

АЛЕКСИЈЕВИЋ, Димитрије, новинар, правник (Жабаљ, 29. IX 1877 – Београд, 7. XI 1943). Права студирао у Дебрецину и Будимпешти, где је као активиста омладинског покрета био председник Кола младих Срба (1898–1899). У Сомбору је, по окончању студија, две године радио као приправник у суду. По доласку у Нови Сад 1904. бавио се новинарством. Од 1910. у Застави водио унутрашњополитичку рубрику, а 1912. управник Јаша Томић му је, као једном од првака Српске народне радикалне странке, поверио положај главног и одговорног уредника. Кад је избио рат, био је заједно с Томићем ухапшен, оптужен за велеиздају и у Сегедину осуђен на две године затвора. У току рата 1916. амнестиран и упућен на фронт у Галицију, где је рањен. Отпуштен из војске, склонио се у Црну Гору, да би се по завршетку рата вратио у Нови Сад где је у Одељењу за Банат, Бачку и Барању Министарства унутрашњих дела био инспектор, а потом начелник. У Београду је 1922. постављен за великог жупана Београдске области и на тој функцији пензионисан 1928. по укидању округа. Као искусног новинара примила га је 1929. редакција београдског Времена, да би 1935. коначно отишао у пензију. За време немачке окупације, новембра 1941, одведен је у логор на Бањици, али је пуштен у зиму 1942. због болести којој је наредне године подлегао. Преводио с мађарског и писао стручне чланке о друштвено-економској ситуацији у Београдској области.

ДЕЛО: Порези и исправљање катастра, Н. Сад 1909.

ЛИТEРАТУРА: Т. Искруљев, Србобран и Србобранци, Н. Сад 1938.

Душан Попов

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)