Прескочи до главног садржаја

АЈВАЗ, Милан

001_Ajvaz-Milan.jpgАЈВАЗ, Милан, глумац (Српски Крстур, Банат, 17. III 1897 Београд, 28. III 1980). Обућарски занат завршио 1914. у Сегедину и као обућарски радник радио у Пешти (до 1915), Бечкереку (1918) и Београду (од 1920). Посећујући поподневне представе у Народном позоришту (НП), одлучио је да се посвети глуми. Уписао тек основану Глумачко-балетску школу 1921. и завршио је 1924. Међу његовим професорима били су и чувени уметници Петар Добриновић, Јуриј Ракитин и др. Ангажован у НП у Београду као привремени (19221923), а потом и као стални члан (19241928). Добивши наследство, прекинуо је ангажман почетком 1929. и путовао у Париз, Беч, Берлин, Пешту и Праг где је стекао додатно образовање. По повратку у земљу, био члан Новосадско-осјечког позоришта (19301934), Хрватског народног казалишта у Загребу (19341936), НП Дунавске бановине (19361941) и Српског народног позоришта у Новом Саду (19441947). Члан Југословенског драмског позоришта био је од 1947. до 1963. када је пензионисан, али је наставио да игра до 1974. Као гост играо у Атељеу 212 (Аркулин, М. Држић, Аркулин, 1959) и у Позоришној групи Удружења филмских глумаца Србије, у којој је последњи пут у животу играо на сцени (Петар, Ј. С. Поповић, Кир Јања, 1977). Снимао емисије у Радио Београду (19491969), играо на телевизији и у једанаест домаћих филмова (19501966), међу којима је најпознатији Бакоња фра Брне. А. припада школованој генерацији глумаца која је после I светског рата стекла професионално образовање у првој српској високошколској установи. Остварио је близу 300 улога, од епизодних до главних, у разноврсном домаћем и иностраном репертоару, класичном и савременом, потврђујући се у свим жанровима. Многе ликове је обележио особеном индивидуалношћу и по њима остао запамћен. Добитник је Савезне награде Владе ФНРЈ (1949), Стеријине награде за улогу Шербулића у Родољупцима Ј. С. Поповића (1956) и Седмојулске награде за животно дело (1971). Одликован је Орденом рада I реда (1959) и Орденом заслуга за народ са златном звездом (1977).

ЛИТЕРАТУРА: Југословенско драмско позориште 19481973, Бг 1973; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта, Бг 1979; К. Шукуљевић-Марковић, Позоришно дело Милана Ајваза 18971980, Бг 1997.

Ксенија Шукуљевић-Марковић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)