АУТОМОБИЛСКИ КЛУБ КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА (АУТОМОБИЛСКИ КЛУБ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ)

АУТОМОБИЛСКИ КЛУБ КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА (АУТОМОБИЛСКИ КЛУБ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ), основан је априла 1924. у Београду, на иницијативу Српског аутомобилског клуба (основаног 1922), повезивањем с Хрватским ауто-клубом из Загреба и Ауто-клубом из Љубљане. Висока заштитница овог клуба била је краљица Марија, почасни председник кнез Арсен, а председник Централне управе кнез Павле Карађорђевић. У Централну управу и Секције клуба, које су основане у Београду, Сомбору и Суботици, изабрани су виђени политичари, привредници, банкари и лекари. Председник Секције Београд био је др Велизар Јанковић, потпредседници – бригадни генерал Јован Петровић и начелник у Министарству унутрашњих дела Васа Лазаревић, а спортску комисију су водили др Ђорђе Нешић, Радован Саватић и Лазар Ђокић. Секретари су били Брано Станисављевић и Атанасије Кумануди. Клуб је 1926. променио назив у Ауто-клуб Краљевине Југославије, а 1934. је добио зграду у Француској улици бр. 7 (данас зграда Удружења књижевника Србије). Циљеви и задаци клуба били су унапређивање и ширење аутомобилизма, спорта и друмског саобраћаја, приређивање ауто- и мото-трка, посредовање код власти у циљу заштите аутомобилизма и интереса чланова, технички прегледи аутомобила, безбедност саобраћаја и обука возача, набавка и одржавање аутомобила за чланове и др. Са својих осам Одељења (Туристичко, Пропагандно, Бензинско, Интерно, Правно, Забавно, Брзе службе и Стручно) клуб је брзо остварио значајне резултате. Добио је права да на територији Краљевине Југославије издаје међународна саобраћајна и царинска документа, у складу с одлуком Народне скупштине о ратификацији Конвенције о међународном аутомобилском саобраћају из 1909, 1926. је примљен у чланство Међународне асоцијације аутомобилских клубова (основане 1904), иницирао је доношење прописа о регистрацији моторних возила, покретао развој, изградњу и одржавање аутомобилских путева, радио на пореским и другим олакшицама за возаче и др. Клуб је организовао већи број ауто-трка, од којих је посебно запажено девет трка за Велику награду Београда, на стази око Калемегдана. Под називом Прве међународне аутомобилске и мотоциклистичке трке оне су одржане 3. IX 1939. Окупиле су тадашњу елиту аутомобилског спорта (Т. Нуволарија, М. фон Браухича, Х. Милера, Х. Ланга који су возили тркачка кола) и све истакнуте такмичаре Југославије (Р. Саватић, М. Борисављевић, Д. Брезник, Ј. Шишка, В. Иванишевић, Н. Јурчић, Б. Миленковић), а пратило их је преко 75.000 гледалаца. Рад клуба прекинут је 1941, а после II светског рата традицију је наставио Ауто-мото савез Србије, односно Ауто-мото савез Југославије.

ЛИТЕРАТУРА: М. Радмановић, 75. година Ауто-мото савеза Србије, Бг 1996; 80. година Ауто-мото савеза Србије и Црне Горе, Бг 2004.

Јован Тодоровић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)