АУСТРОМАРКСИЗАМ

АУСТРОМАРКСИЗАМ, школа марксистичке мисли која се појавила у Аустрији на почетку XX в. (1904. колекција Marx-Studien, 1907. часопис Der Kampf) и постојала до 1934. Најзначајнији представници били су: М. Адлер, К. Ренер, Р. Хилфердинг, Г. Екстајн, Ф. Адлер и О. Бауер. А. је снажно утицао на политику социјалдемократије у Аустрији. Иако је заступао измирење левице и деснице радничког покрета, суштински се налазио на позицијима ревизионизма у погледу стајалишта о револуционарној борби пролетаријата. У економској мисли а. нарочито је био значајан Хилфердингов Das Finanzkapital (Беч 1910; Финансијски капитал, Бг 1952), а у односу према националном питању дело О. Бауера Die Nationalitätenfrage und die Sozialdemokratie (Wien 1908). Основну мисао а. у националном питању чинио је став о културним аутономијама и изостанак извођења коначних импликација из начела права народа на самоопредељење, дефинисаног на Лондонском конгресу Друге интернационале 1896. Темељ таквом односу према националном питању постављен је на конгресу социјалдемократије у Брну 1899. До I светског рата социјалдемократије јужнословенских народа Аустроугарске остале су у кругу ставова а. о националном питању. Доследнија у заступању неодвојивости националног и класног ослобођења била је српска социјалдемократија.

ЛИТЕРАТУРА: O. Bauer, Was ist Austro-Marxismus?, Wien 1927; В. Стругар, Југославенске социјалдемократске странке 1914–1918, Зг 1963; Е. Реџић, Аустромарксизам и југословенско питање, Бг 1977; L. Kolakowski, Main Currents of Marxism, Oxford 1978.

Срђан Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)