АВРАМОВИЋ, Теодор Тицан

АВРАМОВИЋ, Теодор Тицан, вођа сељачке буне (Јазак, Срем, око 1767 − ?, 1810). Потиче из сиромашне сељачке кметске породице. Учествовао у Наполеоновим ратовима. Вративши се у Јазак после војске 1807, прикључио се побуњеним сељацима у логору у Врднику и постао један од најактивнијих четовођа. Дошао у сукоб с митрополитом Стеваном Стратимировићем који је покушао да смири побуњенике. Са својом четом покушао је да побуни северозападни део Срема, али је код села Бингула чета разбијена а он ухапшен. Побегавши из затвора у Иригу, покушао да пређе у Србију, али је поново ухваћен и упyћен у жупанијску тамницу у Вуковару. Од свих побуњеника једини је изузет од амнестије, јер је бечки двор из извештаја митрополита Стратимировића оценио да је главни покретач буне и њен најнепомирљивији вођа. Смртна казна је извршена с пролећа 1810. Тело му је рашчеречено на четири дела и сваки део на точку изложен у устаничким местима: Јаску, Вогњу, Врднику и пустари Лице. По њему је сељачка бyна из 1807. названа Тицанова буна.

ИЗВОРИ: А. Ивић, Списи бечких архива о првом српском устанку, Суб. 1937; Ж. Сечански, Грађа о Тицановој буни 1807. године, Бг 1952; С. Гавриловић, „Нови подаци о Тицану", ЗМСДН, 1956, 12; Грађа о Срему и његовим везама са Србијом 1804−1815, Ср. Карловци 1964.

ЛИТЕРАТУРА: С. Моловић, Тицанова буна у Срему 1807, Н. Сад 1901; B. Kallay, Die Geschichte des serbischen Aufstandes 1807−1810, Wien 1910; С. Гавриловић, „Теодор Аврамовић – Тицан", РВМ, 1955, 3; Аграрни покрети у Срему и Славонији почетком XIX века, Бг 1960; Личности и догађаји из доба Првог српског устанка, Н. Сад 1996.

Славко Гавриловић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)