АГЕНТИВНОСТ

АГЕНТИВНОСТ (лат. аgens: који делује), семантичка категорија у чијој је основи супротстављеност између значења агенса и пацијенса, где је агенс назив за семантичку улогу вршиоца неке радње (а, у ширем смислу, и носиоца неког стања), што се изражава активном синтаксичком конструкцијом (Вера залива цвеће), односно активним морфолошким обликом (сади, залива, бере), али може бити изражено и посебним творбеним средством – категорија nomina agentis (возач, ронилац, учитељ). Морфолошки израз семантичке категорије а. јесте категорија глаголског стања, а њен синтаксички израз је категорија дијатезе. Српски језик спада у језике у којима се чешће користе активне конструкције него пасивне. У активним конструкцијама агенс се изражава граматичким субјектом, тј. подметом (Председник је потписао указ), за разлику од пасивних конструкција, у којима се у позицији граматичког субјекта налази пацијенс, предикат је у пасивном облику, а агенс је или изостављен (Указ је потписан), или је изражен предлошким изразом од стране у конструкцији с генитивом (Указ је потписан од стране председника). Пацијенс је назив за семантичку улогу онога на коме се или на чему се радња врши. Именице које агентивно-пацијентивни однос изражавају творбеним средством или само лексички могу у реченици заузети позиције сагласне њиховом основном значењу (Учитељ поздравља ученика, Убица је познавао жртву) или могу имати супротне граматичке позиције – nomen patientis као граматички субјекат, а nomen agentis као допуна (Ученик поздравља учитеља, Жртва је познавала убицу). У активним синтаксичким конструкцијама агенс се изражава граматичким субјектом (Вера пише), агентивном допуном (Помилован је од стране председника) или адвербијалом места (Венчали су се у цркви – 'венчао их је свештеник', Шиша се код Пере – 'шиша га Пера'), а може остати неизражен – као у пасивним конструкцијама (Петар је одликован, Књига се чита), у реченицама с безличним конструкцијама (Зна се да је ту), у реченицама с безличним глаголима (Раздањује се), у неодређеноличним реченицама (Кажу да је ту), у реченицама с уопштеноличним значењем (Што посејеш, то ћеш и пожњети), док се агенс у ширем смислу, као носилац или доживљавач неког стања или осећања, изражава и лексемом која се односи на тзв. семантички субјекат када се он не подудара с граматичким субјектом (нпр. Ану у реченици Ану боли глава 'Ана осећа главобољу'). Већина прелазних глагола употребљава се у агентивно-пацијентивним конструкцијама (градити, васпитавати, јести), али у конструкцијама с неким глаголима граматички субјекат може имати и посебне семантичке улоге – доживљавача, тзв. експириенцер (с предикатима са значењем 'волети', 'видети', 'чути' и сл.), узрочника (с предикатима као 'нервирати', 'наљутити', 'обрадовати'), места (с предикатима као 'садржавати', 'запремати', 'примати') итд.

ЛИТЕРАТУРА: М. Стевановић, Савремени српскохрватcки језик (Граматички системи и књижевнојезичка норма), II, Бг 1991; А. Белић, Општа лингввистика. O jeзичкoj прирoди и jeзичкoм рaзвитку, I–II, Бг 1998; Ж. Стaнojчић, Љ. Поповић, Грaмaтикa српскoг jeзикa, Бг 2000; П. Пипер и др., Синтакса савременога српског језика: Проста реченица, Н. Сад – Бг 2005.

Предраг Пипер

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)