АРАНЂЕЛОВИЋ, Драгољуб

АРАНЂЕЛОВИЋ, Драгољуб, правник, универзитетски професор, политичар (Параћин, 21. X 1873 – Београд, 4. V 1950). Гимназију и Правни факултет завршио у Београду. Као државни стипендиста отишао најпре у Берлин, затим у Росток где је докторирао 1904. На ПФ-у у Београду биран је у сва универзитетска звања, а за редовног професора изабран 1921. Предавао Римско право, Грађанско право и Грађански судски поступак. Бавио се питањима из области породичног, облигационог и наследног права (питање положаја женских потомака у наследном праву). Када се упустио у политички живот, објавио је неколико радова посвећених питању односа Србије и Бугарске поводом територијалних спорова, „хрватском питању" и могућности федеративног уређења државе. У науци је био под утицајем немачке и аустријске школе (превео је Аустријски грађански законик из 1811). Играо је велику улогу у законодавству, посебно у кодификацији грађанског, вансудског и извршног поступка. Као представник Краљевине Југославије учествовао у раду међународних судова који су решавали имовинске спорове с Немачком, Аустријом и Мађарском. Био је главни уредник Архива за правне и друштвене науке (1906–1911), који је у то време био гласило Правног факултета у Београду. Објављивао је чланке и расправе у више стручних часописа, чак се спорадично бавио публицистиком и књижевношћу и сарађивао у Новостима, Правди и Српском књижевном гласнику. Као политичар припадао је десном крилу радикала. Био је члан парламента и министар правде (1911–1912), а у време тзв. шестојануарске диктатуре, указом краља 1929. постављен је за сенатора. У спору са Хрватском залагао се за решење које би било компромис између централистичког Видовданског устава и сепаратизма Радићеве странке. Школован делимично у иностранству, зналац страних језика, са добрим знањем неколико правних дисциплина, иако је добар део своје делатности посветио политици, дао је велик допринос развоју правне науке и Београдског универзитета. Носилац је ордена Св. Саве I степена, Белог орла V степена, као и пољског одликовања Poloniа restituta.

ДЕЛА: Расправе из приватног права, Бг 1913; La grande Serbie et le conflit serbo-bulgare, Nice 1916; Правне расправе, Бг 1921; Збирка расправа, I–II, Бг 1926–1929; Основи облигационог права са нарочитим освртом на грађански законик Краљевине Србије, I–III, Бг 1932–1934; Принципи државног уређења у скорој прошлости и будућности, Бг 1935; Бракоразводни узроци по грађанском законику Србије, брачном правилнику Српске православне цркве и Предоснови грађанског законика, Бг 1937; Предавања из римског права, Бг 1938; и М. Беговић, Наследно право по грађанском законику Краљевине Србије са кратким прегледом шеријатског наследног права, Бг 1940.

ЛИТЕРАТУРА: Клуб српских народних посланика свих странака, Париз 1916; М. Бартош, „Драгољуб Аранђеловић, in memoriam", АПФБ, 1953, 1; Љ. Кандић, Историја Правног факултета у Београду 1905–1941, II, Бг 2002.

Обрад Станојевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)