АНТЕНЕ

АНТЕНЕ, склоп који трансформише вођени електромагнетски талас у слободни електромагнетски талас (предајна а.) и обрнуто, када трансформише слободни елетромагнетски талас у вођени електромагнетски талас (пријемна а.). У зависности од конструкције постоје два основна типа – жичане антене и зрачећи отвори. У зависности од радне фреквенције разликујемо а. за дуге, средње, кратке и ултракратке таласе. Предајне а. су већих димензија од пријемних и од њих се захтева да имају висок степен корисног дејства. Предајник преко а. производи електромагнетски талас који се зрачи у околни простор. Један мали део израчене снаге стиже до пријемне антене која захвата део енергије долазећег таласа и предаје га пријемнику. Проучавање елекромагнетског поља а. базира се на решавању Максвелових једначина за одређени тип а. По процени академика Јована Сурутке, пионира у истраживању а. у Србији, развој теорије а. би се могао поделити у три већа карактеристична периода: први период, од Херцових огледа до I светског рата; други период, који се протеже до 30-их година XX в., карактеристичан по настојањима да се теорије линеарних а. заснивају на аналогијама с теоријом водова; савремени период, у знаку повратка ригорознијим методама заснованим на строгој формулацији проблема а. на бази Максвелових једначина. У савременом прилазу велику улогу имају рачунари. Теорија линеарних а. у нашој земљи развија се значајније петнаестак година после појаве радова Кинга (1937) и Халена (1938). На Електротехничком факултету у Београду формирала се Београдска школа линеарих антена, с мноштвом радова, запажених у иностранству, и монографијом Анализа и синтеза жичаних антена (B. D. Popovic, M. B. Dragovic, A. R. Djordjevic, Analysis and Synthesis of Wire Antennas, Chichester – New York 1982) на челу с Бранком Поповићем и сарадницима М. Драговићем и А. Ђорђевићем. Поред публикација издаване су и специјализоване књиге и рачунарски програми, а већ поменутим истраживачима се придружио и професор Б. Колунџија и Д. Нешић који су развили програме за анализу а. начињених од металних жица и плоча. Основне карактеристике које се прорачунавају код а. су: карактеристична функција зрачења и улазна импеданса.

ЛИТЕРАТУРА: П. Миљанић (ур.), Биографија, научни рад и библиографија академика Јована В. Сурутке: у част осамдесет и пет година живота, Бг 2006.

Александар Маринчић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)