АМАМ

АМАМ (тур. hamam: купатило), јавно купатило затвореног типа, које у исламском свету постоји као наставак римских терми, тзв. турско купатило. А. je у архитектонском погледу једноставнa грађевинa с практичним распоредом просторија за свлачење, знојење у врућој пари и купање. То су истакнути објекти класичне турске куполасте архитектуре, грађени од камена или опеке, или од наизменичних слојева камена и опеке. Унутрашњи простори су покривени куполама, те крстастим и полуобличастим сводовима. Куполе се изводе са тромпама и пандантифима, а леже на ниским тамбурима. Прозори су мали и малобројни, с преломљеним луцима; на спољној фасади наглашен је портал.

Сваки турски а. садржи пет главних просторија: шадрван (највећа просторија, чекаоница у којој су поред малог водоскока постављени дрвени боксови за свлачење са завесама уместо врата), капалук (просторија за свлачење зими, по правилу правоугаоник у основи, засведен полуобличастим сводом), халват (купатило, једно или више њих; то су увек квадратне просторије, покривене куполама, у угловима су постављене ниске камене клупе у облику четвртине круга; базен, такође од камена постављен је између тих клупа, а у њега се цевима доводи топла и хладна вода), хазна (резервоар за воду) и ћулхана (зимска батерија у приземљу куће, у коју се улази директно из хајата, а служи за зрачење и одвођење дима). Прве јавне бање на просторима Србије и Босне и Херцеговине градили су Римљани. У средњем веку се не спомињу. На тлу Србије а. су почели да граде Турци, по угледу на Арапе. Сама грађевина а. била је сазидана од камена или садре, често пресвођена куполама и бачвастим сводовима од оловних плоча. У а. на нашим просторима постојале су просторије за пресвлачење, купање и одмор, док су издвојену групу просторија чиниле оне које су служиле за припрему и загревање воде. Просторије су међусобно биле подељене, а сам а. је имао по два улаза. У местима где су живели Јевреји (Сарајево и Травник) бар у једном а. је постојала мала просторија за ритуално прање, а звала се јехудијски хауз или микве.

А. су припадали махом вакуфима. Закупци а. звали су се хамамџије, а масери – талаци. Први а. у Босни саграђен је 1462. у Сарајеву, а последња два подигнута су у Травнику у другој половини XVIII в. Укупно их је било 56 у 42 места у Босни. Од почетка XVIII в. њихов број опада. Последњи је затворен 1916. А. у Београду саграђен је крајем XVIII в., а крајем XIX в. у њему се налазила војничка кухиња. Данас се у њему налази Планетаријум Астрономског друштва „Руђер Бошковић".

ЛИТЕРАТУРА: Х. Крешевљаковић, Бање у Босни и Херцеговини, Сар. 1952.

Бранка Ланцош-Малдини

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)