АЏИЋ, Драгољуб

АЏИЋ, Драгољуб, сликар, керамичар (Цетиње, 23. VII 1941). Дипломирао 1969. на Академији примењене уметности у Београду у класи Ивана Табаковића. Специјализацију керамике завршио код А. Беарија у Школи примењених уметности Дипере, у Паризу. Бави се уникатном и утилитарном керамиком и пројектовањем текстила. Радио као сценограф у РТВ Нови Сад. Излагао на многим самосталним изложбама керамике у Београду (1968, 1975), Новом Саду (1971, 1972, 1975, 1988), Цетињу (1972), Паризу (1976, 1977), Музеју Зогел у Немачкој (1989) и др. Дела су му излагана и на: Октобарском салону (1967, 1968, 1969, 1970), Мајском салону (1968, 1969, 1970, 1971) и др. Керамичку форму обогаћује бојом и графичким елементима угравираним у меку глину, тако да његова дела представљају специфичан спој сликарства, цртежа, просторне експресије и одређене патине својствене предметима у камену. Људски ликови најчешће су му располућени, а половине спојене цевима, карикама, необичним спонама, па и шаховским таблама. Апстрактне композиције су динамичне на ивици равнотеже, компоноване од необичних разноликих форми. Велико богатство облика, боја, стилизованих призора, у апстрактној и надреалној, мада интригантној и духовитој комбинацији са динамички постављеним елементима, као и техничка беспрекорност реализације, особености су његових керамичких скулптура. Добитник је Награде за керамику „Четврти април" (1968), Откупне награде Универзитетског одбора Београда (1968), Прве награде за керамику (1971), Златне форме 71 (1971) и др.

ЛИТЕРАТУРА: П. Зубац, Драгољуб Аџић, Н. Сад 1971; М. Рајковић, Драгољуб Аџић, Бг 1975; С. Исаковић, II међународни бијенале керамике, Пиран 1982; Љ. Јелисавац, „Драгољуб Аџић Аџа", Ликовни живот, Бг 2007, 113-114.

Дијана Милашиновић-Марић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)