АНДРЕЈЕВИЋ КУН, Вељко

АНДРЕЈЕВИЋ КУН, Вељко, ксилограф, графичар (Београд, 25. VI 1877 – Београд, 8. III 1948). Непосредно после завршена четири разреда београдске реалке, запослио се у Државној штампарији. Године 1892. одлази у Пешту и Беч ради усавршавања ксилографске технике. Затим се преселио у Шлезију, у град Бреслау (данас Вроцлав, Пољска), где је као гравер радио у једној од најбољих графичких фирми тог доба у Немачкој. Године 1905, у Берлину се специјализовао у техници вишебојне штампе, радио је портрете и мртве природе у техници дрвореза, илустровао каталоге и научне књиге. Вратио се у Београд 1913. и отворио штампарију у Балканској улици. На почетку I светског рата радио као графичар при Команди српске војске. Због антиаустријских карикатура, које су биле штампане као разгледнице, окупатор га је до краја рата држао у логору. После рата, наставио рад у својој штампарији, сарађујући са уметницима Боривојем Стевановићем и Љубом Ивановићем. На првој графичкој изложби у Београду 1934, у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић", изложио пет дрвореза (Мртва природа, Орач, Портрет жене, Пејзаж и Залазак сунца), које одликују техничка коректност и солидност форме. Од 1931. до 1948, као ксилограф у Заводу за израду новца Народне банке Југославије, радио на дизајнирању и изради државних новчаница и поштанских марака. Био је аутор прве вишебојне новчанице у земљи, али и оригиналних решења серије поштанских марака за „Дом ПТТ службеника" (1940) и „Прохор Пчињски" (1945).

ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија ликовних умјетности, I, Зг 1959; Р. Матић-Панић, Ликовна енциклопедија Југославије, I, Зг 1984.

Весна Круљац

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)