АГРОХЕМИЈА

АГРОХЕМИЈА, област примењене хемије која проучава хемијске појаве у вези с исхраном и растом биљака. Позната и под називом агрикултурна хемија. А. обухвата све хемијске мере и њихове последице при гајењу биљака и домаћих животиња, те њиховој преради у прехрамбене производе. Под утицајем истраживања оснивача а., немачког хемичара Јустуса фон Либига (1803−1873), али и других, почела је да се развија у посебну научну област током друге половине XIX в. Развој а. тесно је повезан са развојем низа фундаменталних и примењених научних области у хемији и биологији. Почетком 40-их година XX в., захвaљујући примени агрохемијских мера, приноси у низијским крајевима су порасли 2−3 пута у односу на стање из претходног века. У главне агрохемијске мере спадају: 1) побољшање квалитета земљишта додавањем оптималне количине вештачких и природних ђубрива; 2) заштита биљака од штеточина (нпр. глодара, пужева, инсеката, гљивица, вируса) применом пестицида; 3) заштита пољопривредних производа од штеточина применом пестицида, адитива или конзерванса; 4) сузбијање непожељних биљних врста применом хербицида или регулатора раста; 5) додатак сточној храни разних адитива као што су конзерванси, витамини, антибиотици и хормони, ради постизања одређених ефеката. Све хемијске супстанције које се примењују при овим мерама имају заједнички назив агрохемикалије. Недовољно познавање или занемаривање токсиколошких особина агрохемикалија, у прошлости као и сада, изазвало је, локално или регионално, еколошке проблеме укључујући и угрожавање здравља пољопривредних радника или шире популације. Индустријска производња агрохемикалија на тлу данашње Србије почела је 1906. када је у Суботици отворена прва фабрика суперфосфата у југоисточној Европи, „Klotild", касније „Зорка", Суботица. Укупни инсталирани капацитет за производњу вештачких ђубрива у хемијској индустрији Србије је око 3,5 милиона т (око 1 милион т хранљивих састојака, док је светска производња око 148 милиона т). Производња пестицида у Србији почела је 1920 („Зорка", Суботица), да би се производња током XX в. проширила на знатан број фабрика у оквиру хемијске индустрије. Током друге половине XIXв. а. је постала наставни предмет у многим земљама Европе и саставни део универзитетског образовања. У Србији се предаје од оснивања пољопривредних факултета, у Земуну од 1921, у Новом Саду од 1954, а у Косовској Митровици од 1973.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Виторовић (ур.), Хемија и хемијска индустрија у Србији, Бг 1997.

Петар Пфенд

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)