АРБИТРАЖА

АРБИТРАЖА, недржавно тело за вансудско решавање спорова међу странкама путем изaбраних судија. Надлежна је само ако су странке закључиле арбитражни споразум. У начелу одлука арбитра је коначна, тј. не постоји право жалбе, осим ако се утврди да је постојала груба повреда правила (примање мита и сл.). Једностепеност оваквог решавања спора заснива се на околности што су се странке споразумеле да им арбитар, један или више њих, реши спор те се сматра да су унапред прихватиле такву одлуку. Идеја а. је веома стара. Хомерова Илијада се заснива на спору између три грчке богиње које су Парису повериле да пресуди која је од њих најлепша. У средњем веку примењивана је у више врста спорова. Тако су спорови између Срба и Дубровчана решавани пред једном врстом арбитражног суда који се звао станак. Дубровачки статут из 1272. регулише станак – велики или потпуни (stanicum magnum vel plenarium) и мали или посебни (stanicum parvum vel proprium). Велики станак одређивале су српске и дубровачке власти, одржавао се у присуству владара или њихових заступника, а решавани су како спорови међу државама тако и између појединаца. Мали станак се сазивао на основу уговора странака. Састојао се од судија које су бирале странке у спору. Станак није био једини суд за парнице између Срба и Дубровчана. У обновљеној Србији је кнез Александар Карађорђевић 1857. донео Указ о оснивању Трговачког одбора (Трговачке коморе) у Београду у оквиру којег се образује изабрани суд ради решавања трговачких спорова.

Најзначајнија је подела а. на: сталне (институционалне) и повремене (ad hoc), домаће (унутрашње) и међународне, опште и посебне (специјализоване), отворене и затворене. Сталне а. се, по правилу, оснивају у привредним коморама, берзама и у оквиру других струковних удружења; организационо, технички и административно су опремљене, а имају своја правила по којима раде и утврђен списак с којег се бирају арбитри ради решавања одређеног спора. Повремене а. образују се за поједини спор, а његовим разрешењем а. престаје; оне немају своју администрацију и стална правила по којима поступају, а странке у спору саме именују арбитре, одређују правила и материјално право које ће се применити у спору, као и место у којем ће заседати а. Домаћа а. надлежна је за решавање спорова насталих у Републици Србији између домаћих физичких и правних лица, а у спору пред овом а. важе домаћи материјални и процесни прописи. Пред општим а. разрешавају се сви спорови чију су надлежност странке уговориле. Посебне а. решавају спорове проистекле само из одређене делатности. Отворене а. разрешавају спорове странака независно од тога у којој земљи је седиште странака које су уговориле њихову надлежност. Затворене а. решавају спорове странака које испуњавају одређене услове (да припадају одређеној асоцијацији, да имају седиште у одређеној земљи или да се односе на одређени предмет спора).

Важећи Закон о а. (2006) регулише арбитражно решавање спорова без страног елемента (унутрашња, домаћа а.) и са страним елементом (међународна а.). Странке могу да уговоре и суђење пред међународном а. Сталне арбитражне институције могу да оснују привредне коморе, професионална и струковна удружења као и удружења грађана. Споразумом о а. (који мора бити у писаном облику) странке поверавају арбитражном суду на решавање своје будуће спорове или спорове настале из одређеног правног односа. Постоје спорови за које је обавезна надлежност судова. Број арбитара арбитражног суда одређују странке. Арбитражни суд чини један арбитар, три или више арбитара чији број мора бити непаран. Он може донети делимичну одлуку или међуодлуку. Домаћа арбитражна одлука има снагу домаће правоснажне судске одлуке и извршава се у складу са Законом о извршном поступку. Страна арбитражна одлука има снагу домаће правноснажне судске одлуке пошто је призна надлежни суд Републике. Посебан углед стекла је Спољнотрговинска а. при Привредној комори Србије, са седиштем у Београду. Образована је као стална арбитражна институција која покушава мирење и решава спорове из међународних пословних односа. Статус, надлежност и поступак пред овом а. регулисан је Правилником о Спољнотрговинској а. при Привредној комори Србије (2007).

ЛИТЕРАТУРА: Т. Тарановски, Историја српског права у Немањићкој држави, Бг 1996; С. Шаркић и др., Историја српског правосуђа, Бг 1997.

Илија Бабић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)