АЛКОВИЋ, Константин Коста

АЛКОВИЋ, Константин Коста, професор физике, политичар (Земун, 21. IX 1834 – Београд, 2. V 1909). Завршио Јестествословно одељење Лицеја 1855, а затим као стипендиста Правитељства србског студирао Политехнику у Бечу, с посебним усмерењем на математику, физику, механику, практичну геометрију и базне науке инжењерства. За суплента физике при Лицеју постављен је 1862. Када је основана Велика школа 1863, постављен је за првог професора физике. Потпуно се посветио организовању и вођењу наставе, подигавши је на висок ниво. Предавао је Физику на Војној академији, Артиљеријској школи и Богословији, а поред ње и Механику, Метеорологију и Физичку географију. Подстицао је и развој научних дисциплина које се ослањају на физику. Поделом Велике школе 1873. на одсеке, постао је први директор Физичког кабинета на Природно-математичком одсеку Филозофског факултета. Био је декан Техничког одсека Велике школе (1868) и два пута ректор Велике школе (1885/86, 1891/92). Као једног од три стручњака, влада га је ангажовала у експертску комисију за питање грађења прве железнице у Србији и за давање услова за концесије. Од 1870. био је редовни члан Српског ученог друштва (Друштво српске словесности), где је био и секретар Одсека природних наука (1879–1880). За почасног члана Српске краљевске академије изабран је 1892. Учествовао је у српско-турским ратовима (1876–1878) и био одликован. Активно се бавио политиком као посланик Либералне странке. Био је члан Уставотворног одбора, државни саветник, заступник министра просвете и црквених дела и министар грађевина. Сву своју имовину завештао је Универзитетском ђачком фонду.

ЛИТЕРАТУРА: В. Анђус (ур.), Грађевински факултет Универзитета у Београду 1846–1996, 1, Бг 1996; Живот и дело српских научника, III, Бг 1998.

Мира Петронијевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)