АЛМУЛИ, Јаша

АЛМУЛИ, Јаша, новинар (Букурешт, 25. VIII 1918). Студије технологије у Београду прекинуо му је рат 1941. Кад су Немци за време окупације отпочели прогон и убијање Јевреја, склонио се у Црну Гору где су га ухапсили италијански окупатори и депортовали у логоре у Албанији и Италији. После капитулације Италије, септембра 1943, прикључио се народној војсци у Југославији. Распоређен 1944. у редакцију Борбе као спољнополитички коментатор. Прешао 1945. у Танјуг, где је радио 25 година као уредник у редакцији и дописник из Рио де Жанеира (1952–1955, 1959–1963) и Вашингтона (1967–1970), одакле је слао и писма Борби. У агенцији је уређивао емисије за иностранство. Био је једини југословенски новинар који је од маја 1946. у Паризу извештавао са заседања Савета министара иностраних послова, у оквиру припрема за Мировну конференцију, а заједно са екипом Танјуга пратио је Конференцију 21 државе, од јула до 15. октобра исте године. После фељтона о погрому и спасавању Јевреја за време окупације, објављеног у Борби, од 1970. истраживао је четворовековну историју јеврејске заједнице у Београду. Од 1984. до 1997. снимио је разговоре с више од стотину Јевреја из бивше Југославије и седамдесеторо из Грчке. Из тих сведочења објавио потресне књиге Живи и мртви (Бг 2002) и Јеврејке говоре (Бг 2005). На функцији председника Јеврејске општине у Београду налазио се 1989–1992. На његову иницијативу вајар Нандор Глиг подигао је споменик јеврејским жртвама на дорћолској обали Дунава у Београду. Аутор је фељтона у одбрану Срба од медијског рата који је крајем XX в. водила међународна заједница, када је дошло и до бомбардовања Србије.

Душан Ђурић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)