АРТУКОВИЋ, Андрија

АРТУКОВИЋ, Андрија, министар у влади НДХ, ратни злочинац (Клобук код Љубушког, 19. XI 1899 – Загреб, 16. I 1988). После дипломирања на Правном факултету у Загребу, радио као судски приправник, а потом адвокат у Госпићу. Близак усташком покрету, емигрирао у Италију где га је Анте Павелић именовао за команданта тамошњих усташа. Септембра 1932. учествовао је у тзв. Велебитском устанку, којим су усташе покушале да изазову националне немире у Краљевини Југославији. Ухапшен у Лондону 1934. због сумње да је имао везе са атентатом на краља Александра у Марсељу. Изручен је француским властима и у јануару 1935. предат југословенској полицији. У затвору у Београду провео 18 месеци, а потом поново емигрирао. Вративши се у Хрватску, априла 1941. постао министар унутрашњих послова у влади НДХ. Од краја 1942. обављао дужност министра правосуђа и „богоштовља". Био један од главних носилаца терора над Србима, Јеврејима, Ромима и свим противницима усташке власти. Под његовом надлежношћу оснивани су покретни преки судови и логори смрти широм НДХ. После рата емигрирао је у САД и у јулу 1945. осуђен као ратни злочинац. Југославија је захтев за изручење упутила 1951, али је он, после вишегодишњег спора, одбијен. Обновљен 1984, усвојен је 1986, када је А. изручен Југославији. У Загребу је осуђен на смрт 14. V 1986, али казна није извршена због старости и лошег здравственог стања. Умро је у затворској болници.

ЛИТЕРАТУРА: Ф. Јелић-Бутић, Усташе и Независна Држава Хрватска 1941–1945, Зг 1978; Б. Кризман, Анте Павелић и усташе, Зг 1978; НДХ између Хитлера и Мусолинија, Зг 1983; Усташе и Трећи Рајх, Зг 1983.

Срђан Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)