АВАРИ

АВАРИ, монголско племе које води порекло од кланова Вар и Хун. Народски назив за А. је Обри. Средином V в. с Алтаја и из Монголије отпочиње продор А. на запад. Њихово посланство стигло је у Цариград 557−558. где, уз обавезу борбе против непријатеља Царства, добија данак. Веома брзо побеђују низ номадских племена у црноморским степама, а уз њих и Анте, чиме су онемогућили стварање већих словенских унија. Ојачавши свој племенски савез, захтевали су да се стално настане на територији Византије. Привремено су запосели област Мале Скитије, одакле су отпочели рат против Франака. Након тога, на позив Лангобарда којима су наметнули тешке услове савезништва, учествовали су у борби против Гепида. После победе над њима главнина Лангобарда била је принуђена да иде путем Италије, а А. су засновали власт у Панонији (568). Византија је на месту међусобно завађених Германа добила новог, веома јаког противника. А., као изворно номадска популација, брзо су се преоријентисали на седелачки начин живота. Њихов мултиетнички племенски савез, каганат, под вођством Бајана успешно је и уз огроман данак ратовао против Византије, рушећи њен систем одбране на Дунаву и многе балканске градове. Својим продорима угрожавали су и сам Цариград. Кулминацију њихове офанзиве представља опсада престонице Ромеја 626, где су поражени, што је изазвало многе последице и трајни губитак иницијативе. Каганат је крајем VII в. ојачаo приливом новог таласа насељавања и опстаo све до почетка IX в. када нестаје под ударима Франака Карла Великог и Бугара.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Ковачевић, Аварски каганат, Бг 1977; W. Pohl, Die Awaren. Ein Steppenvolk in Mitteleuropa 567–822 n. Chr., München 1988.

Иван Бугарски

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)