АРСЕНИЈЕВИЋ, Коста

АРСЕНИЈЕВИЋ, Коста, пјесник, новинар (?, око 1856 – Београд, 3. I 1903). Самоук, почео радити као словослагач. Сљедбеник С. Марковића. Бавиo се новинарством, био покретач, уредник и сарадник социјалистичке и књижевне штампе: Мисли (1882), Новог београдског дневника (1885, један број), власник и уредник Борбе (1883), Трећег одјека (1885) и Гласа Србије (1901–1902). Књига пјесама приређена за штампу, с предговором В. Илића (1889), није му објављена. Писао је поезију социјалне и националне тематике, са жестоким порукама угњетачима, тиранима, Турчину или позивом на отворену борбу за права и слободу. Пјесме поставља на реалније тло, са социјалном, политичком (Париска комуна) и сатиричном оријентацијом. У његовој поезији уочени су трагови лирике Ђ. Јакшића и Ј. Г. Миленка. Сматра се првим српским социјалистичким (пролетерским) пјесником. Поред лирике написао је три публицистичке књиге у духу социјалистичких увјерења. Промијенио ставове поткрај живота и, нервно растројен, утопио се у Дунаву.

ДЕЛА: Великашка борба у Србији, Бг 1889; Партије и партаизам, Бг 1892; Јавна политичка исповест, Бг 1898; Песме, Бг 1978.

ИЗВОР: Д. Илић, Биографија Косте Арсенијевића, рукопис, Архив САНУ.

ЛИТЕРАТУРА: А. Пејовић, „Први српски пролетерски песник", Домети, 1975, 2; А. Раденић, Социјалистички листови и часописи у Србији 1871–1918, Бг 1977; В. Илић, „Песме Косте Арсенијевића", Сабрана дела В. Илића, III, Бг 1981.

Душан Иванић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)