АНДРИЋ, Радмила

АНДРИЋ, Радмила, глумица (Београд, 17. VII 1934). Дипломирала 1958. на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Дебитовала 1957. на сцени Београдског драмског позоришта. Усавршавала глуму у Москви и Лењинграду (1964). Члан Југословенског драмског позоришта од 1965. Темељита у глумачким креацијама, увек проналазила друкчије путеве савременог драмског израза. Изразите је глумачке проницљивости, врстан тумач лирских и драмских улога, претежно у савременом репертоару. Добитница Октобарске награде Београда (1963), Златне арене на Фестивалу југословенског филма у Пули (1969) и Седмојулске награде (1990). Важније улоге у позоришту: Сузана Дилизи (Ж. Ануј, Забавна музика), Олга (Л. Маљугин, Худа, срећо моја), Виола (В. Шекспир, Богојављенска ноћ), Лавинија, Електра (Ј. О'Нил, Црнина пристаје Електри), Гђа Камбел (Џ. Килтиј, Драги мој лажљивче), Џесика (Ж. П. Сартр, Прљаве руке), Елиза Дулитл (Б. Шо, Пигмалион), Бланш (Т. Вилијамс, Трамвај звани жеља). Остварила запажене улоге и у ТВ драмама: Дама с камелијама, Брачна постеља, Розенбергови не смеју да умру, Мери Роуз, Ноћна скела, На рубу памети, Јелена Гавански, Жене, као и у филмовима: Суботом увече (В. Погачић, 1957), Сам (В. Погачић, 1959), Ветар је стао пред зору (Р. Новаковић, 1959), Моја страна свијета (В. Филиповић, 1969), Није-него (М. Милошевић, 1978).

ЛИТЕРАТУРА: П. Волк, Илузије на Цветном тргу, Бг 1997.

Александра Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)