АЛИ-ПАША МАРАШЛИ

АЛИ-ПАША МАРАШЛИ, београдски везир, румелијски валија (Мараш, Мала Азија, ? − Београд, 20/21. VIII 1821). Био је намесник Кајсарије у Анадолији на почетку XIX в. Крајем 1814. постављен је за румелијског валију. Када је избио Други српски устанак 1815, Порта му је поверила да са босанским везиром Хуршид-пашом умири устанике. Пошто су прилике у Европи биле измењене, био је приморан да дипломатским начином примири Србе. Са Милошем Обреновићем склопио је Белички споразум у манастиру Јошаница, којим су договорени престанак ратних дејстава и успостављање двојне српско-турске управе. Кнеза Милоша је признао за врховног кнеза Србије. Дужност везира Београдског пашалука вршио је 1815–1821. При крају своје управе заоштрио је политику према Србима, нарочито од лета 1820. када је кнез Милош одбио Портин ферман о уређењу унутрашње управе у Србији. Био је превртљив, због чега су га Турци називали дубарџи (превртљив, несталан).

ИЗВОР: В. Петровић, Н. Петровић, Грађа за историју Краљевине Србије, 1, Бг 1882.

Радомир Ј. Поповић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)