АНДРОСОВ, Василиј Михајлович

АНДРОСОВ, Василиј Михајлович, архитекта (Одеса, 6. VII 1873 – Београд, 13. IX 1944). Завршио Архитектонско одељење Царске академије у Петрограду 1897. У Русији 18 година радио у приватној и државној служби и пројектовао сакралне и профане објекте. Године 1919. дошао у Србију где је радио у Министарству грађевина (1920−1941). Пројектовао многа спомен-обележја и јавне грађевине, а био је и један од најзначајнијих пројектаната сакралних објеката, израдивши планове за преко 60 цркава широм бивше Југославије. Дао значајан допринос обнови националног стила у српској међуратној архитектури. Као један од најплоднијих стваралаца у области црквеног градитељства инспирацију црпео из српског средњовековног неимарства, изградивши сопствени израз заснован на стилизацији мотива преузетих из богате традиције. Његово најрепрезентативније дело у српском стилу је Црква светог Константина и Јелене у Ужичкој Пожеги (1929–1930). Монументална и богато декорисана црква тролисне основе инспирисана је моравским узорима. Међу значајна остварења убраја се и Црква Свете тројице у Лесковцу (1931). Централна композиција акцентована витким кубетом оживљена је раскошно обрађеним порталом и бифором инспирисаним моравском традицијом. Његова дела су и црква у Врдилима (1922), цркве у Подујеву и Горњој Мутници (1924), Црква свете Параскеве у Врању (1924), Дељадровски манастир (1925), спомен-капела Велимира Тодоровића у Београду, с Петром Поповићем (1926), Црква светог Александра Невског у Београду, с Петром Поповићем (1926–1930), Црква светог Ђорђа на Чукарици, Београд, с Драгутином Маслаћем (1928–1932), црква у Радовању, спомен-храм вожда Карађорђа (1928–1929), Црква свете Параскеве у Кумареву (1930–1933), зграда Поштанске штедионице у Београду (1935–1938), као и цркве у Подујеву, Гардовцу, Дупљину код Неготина, Корбову, Сибници, Ропачеву, Сутивану, Градишћу, Ђаковици, Ратарима, Љубовији. Одликован је Орденом светог Саве III реда.

ЛИТЕРАТУРА: С. Тошева, „Капитална дела руских архитеката у Београду", у: Руска емиграција у српској култури XX века, I, Бг 1994; А. Арсењев, „Андросов Василиј Михајлович", у: Руска емиграција у српској култури XX века, II, Бг 1994; А. Кадијевић, „Цркве архитекте Василија Андросова у Лесковцу и околини", ЛЗ, 1995, 35; Један век тражења националног стила у српској архитектури, Бг 1997.

Снежана Тошева

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)