АЛЕКСЕЈЕВ, Николај Николајевич

АЛЕКСЕЈЕВ, Николај Николајевич, правник, универзитетски професор (Москва, 1. V 1879 − Женева, 2. III 1964). Правни факултет Московског универзитета завршио 1906, а докторат из државног права стекао 1911. Ванредни професор Московског универзитета постао 1916. После евакуације у Цариград (1919), услед Октобарске револуције, боравио у Софији и Београду, али се, на позив генерала Врангела, 1920. вратио на Крим и постао начелник информационог ресора при штабу његове армије. По окончању грађанског рата, исте године отишао је у Цариград, а 1922. у Праг. Од 1924. био је професор права у Берлину, а од 1931. у Паризу на Сорбони. Дошао 1940. у Београд, где је постављен за хонорарног професора ПФ-а. Отпуштен 1943. и поново постављен 1945. У току окупације био члан антинемачког друштва „Савез совјетских патриота". Дао је отказ 1950. и после тога био професор у Женеви. Трајни допринос дао у области јавног права и теорије државе и права. Објавио низ чланака у публикацијама земаља у којима је предавао, а био и уредник стручних часописа. У Архиву за правне и друштвене науке (1941) публикована му је Историја политичких теорија, уводно предавање одржано на ПФ-у у Београду 26. XI 1940.

ДЕЛА: Науки общественные и естественные в историческом взаимодействии их методов. Очерки по истории и методологии общественных наук, Москва 1911; Очерки по общей теории государства. Основные предпосылки и гипотезы государственной науки, Москва 1919; Основы философии права, Праг 1924; Идея государства. Очерки по истории политической мысли, New York 1955.

ЛИТЕРАТУРА: Љ. Кандић, Историја Правног факултета у Београду 1905–1941, Бг 2002.

Светлана Мирчов

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)