АЛЕКСИЋ, Градимир

АЛЕКСИЋ, Градимир, вајар (Београд, 7. XII 1922 – Београд, 20. VI 2002). Дипломирао 1948. на Академији ликовних уметности у Београду, у класи Сретена Стојановића и Лојза Долинара. Био је један од протагониста уметничке групе „Једанаесторица" и члан УЛУС-а од 1947. Самостално излагао у Београду (1953, 1967, 1968, 1985), а скулптуре, слике и цртеже представљао и на многим колективним изложбама. Претежно је радио портрете и фигуре, а велик број његових вајарских остварења изложен је у јавном простору Београда (Јован Скерлић – Калемегдан, Олга Петров – Падинска Скела, 15 портрета на Новом гробљу), Чачка, Будве (Играчица), Мостара итд. Фигуре, најчешће дате у покрету, третиране су реалистички. Иако изведени у духу поетског реализма, портрети одражавају унутрашњи живот модела будући да је благом моделацијом постигнута експресивност карактера приказане личности. Осим вајарством, бавио се сликарством, цртежом, па и поезијом.

ЛИТЕРАТУРА: Скулптуре Градимира Алексића, Бг 1985; Б. Костић, Ново гробље у Београду, Бг 1999.

Весна Круљац

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)