Прескочи до главног садржаја

АНДРЕЈЕВИЋ, Сима Игуманов

001_Sima-Igumanov-Andrejevic.jpgАНДРЕЈЕВИЋ, Сима Игуманов, трговац, добротвор (Призрен, 30. I 1804 Призрен, 24. II 1882). Детињство провео у манастиру св. Марка код Призрена, по чему је добио надимак Игуманов. Изучио занат у бурмутани и тиме се бавио до 1836, када му је радња као српском трговцу порушена. Преселио се у Алексинац, а 1837. у Битољ, где се бавио извозом пијавица. Око 1840. отишао у Цариград и отворио дуванску радњу од које није могао да обезбеди егзистенцију. У Одесу отишао 1850, а онда у Кијев, где је наставио да се бави трговином и стекао велик капитал. Новчано је помогао подизање нове цркве у Призрену, као и изградњу, опремање и подизање звоника манастира св. Марка. Црквама и манастирима слао богослужбене књиге, путире, одежде и све остало што је потребно за богослужење. Дошао у Призрен 1864. и донео велике дарове црквама и школама. Подигао школу у Сиринићкој жупи и обновио манастир св. Уроша у Неродимљу. На школовање у Београд слао је ученике о свом трошку и доводио учитеље из Србије старајући се о њиховом издржавању. Основао Призренску богословију 1871. и тестаментом завештао своје имање на Теразијама за њено издржавање, школовање ђака, подизање и ширење просвете у Старој Србији. Помагао је штампање књига. Био почасни члан Српског ученог друштва, члан Друштва св. Саве и члан утемељивач Црвеног крста. Одликован је Таковским крстом III реда, Даниловим орденом III реда, а руски цар прогласио га за почасног грађанина Петрограда. Сахрањен у манастиру св. Марка, који је обновио и купио имање за његово издржавање. Арнаути су 1915. поломили његов надгробни споменик, оштетили цркву и порушили све манастирске зграде.

ЛИТЕРАТУРА: А. Гавриловић, Знаменити Срби XIX века, I, Зг 1901; П. Костић, „Биографија Симе Андрејевића-Игуманова поводом прославе педесетогодишњице богословско-учитељске школе призренске", у: Споменица 50-годишњице призренске богословско-учитељске школе 18711921, Бг 1921; П. Костић, Аутобиографија, Призрен 1997.

Миле Станић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)