АНТИЋ, Ратомир С.

АНТИЋ, Ратомир С., лекар, универзитетски професор (Књажевац, 21. VIII 1922 − Београд, 5. IX 1998). Завршио Медицински факултет у Београду 1949, где је и докторирао 1965. Усавршавао се у Паризу и Чикагу, где је радио експериментално на исхeмији миокарда код Арнолда Каца. Био је начелник Кардиолошког одељења на Интерној клиници у Клиничком центру Србије. На Мед. ф. биран је у сва звања, од асистента (1952) до редовног професора (1969). Писац је више уџбеника: Интернa пропедевтикa – Физичка дијагностика, (Бг–Зг 1979, укупно 12 издања до 1985), Електрокардиографска дијагностика (Бг 1976), а у сарадњи са Вишеславом Хаџи-Тановићем написао Болести срца – савремена пракса (Бг 1997). Добио је награду СЛД-а за животно дело 1987, као и Орден рада са златним венцем СФРЈ (1973). Био председник Кардиолошке секције СЛД, потпредседник Удружења кардиолога СФРЈ, Члан Академије медицинских наука СЛД-а.

ДЕЛА: коаутор, „Субендокардијални инфаркти", Acta. Med. Jug., 1955, 2–3; коаутор, „The Factors Controlling Myocardial Consumption per Stroke and per Minute", Acta Cardiol, 1965, 20.

ЛИТЕРАТУРА: Медицинска академија Српског лекарског друштва. Биографије чланова: 1976–1996, Бг 1996.

Срећко И. Недељковић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)