АНА

АНА, супруга краља Стефана Уроша II Милутина (?, после 1260 − ?, прва четвртина XIV в.). Кћи бугарског цара Георгија I Тертера и Кира Марије, сестре цара Ивана III Асена, а полусестра цара Теодора Светослава. Њено име је познато само из Пљеваљског требника, где је око 1290. у обрасцу многољетствија споменута уз Милутина, Драгутина и друге чланове краљевске породице. Брак је вероватно склопљен у лето 1284. Један дубровачки документ помиње одлуку о поклонима за српског краља поводом његовог брака са кћерком бугарског цара. Брак је склопљен из данас недовољно познатих политичких разлога, у њему су рођена најмање два детета, а једно од њих је вероватно био Константин, каснији престолонаследник. Претпоставка да је брак раскинут пре 1296/97. заснива се на чињеници да се Анин лик не налази поред Милутиновог у групи владарских портрета насликаној у цркви св. Ахилија (Ариље). Међутим, тај аргумент није неоспоран. Византија је 1298. повела с Милутином преговоре за постизање трајног и обухватног мировног споразума и предложила му брак с невестом из куће Палеолога. Током преговора се испоставило да је брак са А. и даље важећи и као такав највећа препрека за склапање новог. За Цариград је најважнији услов био да им А. буде предата као гарант уговора. У оквиру читавог споразума који је подразумевао венчање Милутина и Симониде, то се у пролеће 1299. и догодило, када је негде на Вардару А. била замењена за Симониду. Мало пре тога, исте године, и удовица бившег бугарског цара Смилца покушала је да уговори брак с Милутином, што потврђује да је брак са А. до тада и формално био раскинут. Није извесно у каквим је односима А. била са својом утицајном свекрвом, краљицом Јеленом Анжујском, мада је ова била противник синовљевог новог брака као увода у промену реда наслеђивања српског престола. А. је у Цариграду 1301. удата за обудовелог деспота Михаила Анђела, званог Кутрул. Последњи податак о њој је из 1304. када је деспот Михаило био оптужен за велеиздају, осуђен и заједно са супругом и њихово двоје деце затворен, а његова имовина конфискована.

ИЗВОР: Византијски извори за историју народа Југославије, VI, Бг 1986;

ЛИТЕРАТУРА: Љ. Максимовић, „War Simonis Palaiologina die fünfte Gemahlin von König Milutin?" у: Geschichte und Kultur der Palaiologenzeit, Wien 1996; É. Malamut, „Les reines de Milutin", BZ, 2000, 93.

Срђан Пириватрић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)