АНЂЕЛКОВИЋ-ДИМИТРИЈЕВИЋ, Бранислава

АНЂЕЛКОВИЋ-ДИМИТРИЈЕВИЋ, Бранислава, историчар уметности (Београд, 21. VI 1966). Дипломирала на Катедри за историју модерне уметности Филозофског факултета у Београду, а магистрирала 1994. на Уметничкој школи Винчестер Универзитета у Саутемптону (Велика Британија) код Брендона Тејлора. Од 1994. радила у Центру за савремену уметност Фонда за отворено друштво у Београду, а у периоду од 1999. до 2001. била директор Центра. Један од оснивача Школе за историју и теорију уметности при Центру (1999). Директор Музеја савремене уметности у Београду од 2001. Самостално, или са Браниславом Димитријевићем, реализовала већи број изложби у Србији и иностранству. Била је комесар Павиљона Србије и Црне Горе на Бијеналу у Венецији 2003. Са Димитријевићем и Дејаном Сретеновићем у Музеју савремене уметности у Београду реализовала низ изложби савремене уметности, међу којима Конверзације (2001) и О нормалности: Уметност у Србији 1989–2001 (2005). Објавила више текстова с тежиштем интересовања на уметности тоталитарних режима и феминистичким теоријама визуелне уметности. Предавач је и сарадник Центра за женске студије у Београду. Добитница је награде Лазар Трифуновић (2002), за уводни текст и уреднички посао зборника Увод у феминистичке теорије слике (Београд 2002). Члан је српске секције Међународног удружења ликовних критичара (АICA) и Међународног музејског удружења (CIMAM / ICOM).

ДЕЛА: „Тестамент Катарине Ивановић", у: Уметност на крају века, Бг 1998; „Богородица као машина", у: Ново читање иконе, Бг 1999.

Лидија Мереник

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)