АЛФА-ПЛАМ

АЛФА-ПЛАМ, метална индустрија из Врања. Предузеће је основано 1962. под називом „Фабрика металне амбалаже". Изградња производног погона била је заснована на застарелој опреми добијеној из ратних репарација, али је већ 1963. извршена техничко-технолошка модернизација и уведен потпуно нов производни програм, са основном оријентацијом на производњу грејних тела која као енергент користе нафту, односно дизел уље, а предузеће преименовано у Индустрију техничке опреме „Алфа", која је убрзо постала водећи произвођач нафта пећи у Југославији. Наглом развоју допринело је и успостављање сарадње с француском фирмом „Анри Потез" и белгијским фирмама „Ефел" и „Артир Мартен", захваљујући којој A. проширује свој производни асортиман и на производњу грејних тела на гас. Производну и тржишну експанзију прати и изузетно разграната сервисна мрежа. Нагли скок цена нафте на светском тржишту почетком 70-их година из основа је променио тржишну позицију ове врсте производње и А. запада у кризу. Удруживањем са занатским предузећем „Металац" из Врања 1980. формирано је ново предузеће. Метална индустрија А. значајно је смањила производњу грејних тела на нафту и гас, а проширила производњу штедњака на чврсто гориво, система етажног грејања, електричних штедњака и др. У изузетно сложеним условима привређивања током 90-их година XX в. предузеће је успело да одржи завидан ниво производње и извоза. Наредних година фабрика је модернизована и то јој је омогућило успешан наставак пословања. Укупна производња у периоду 2001–2007. износила је преко 1.000.000 јединица (од чега 120.000 штедњака на чврсто гориво годишње), што ову индустрију сврстава у ред пет највећих произвођача ових производа у Европи, а свакако највећег у Србији и Југоисточној Европи. Захваљујући увођењу система квалитета ИСО 9001 1998, око 65% укупне производње извози се у Бугарску, Албанију, Италију, Мађарску, Русију, Хрватску, Словенију, Македонију, Црну Гору и БиХ. Од друштвеног предузећа А. се 1998. трансформисало у акционарско друштво. Од 2003. његове акције се котирају на Београдској берзи, а већински власници су страни инвестициони фондови и банке.

ИЗВОР: Архива предузећа.

Слободан Додић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)