АКУТНИ КОРОНАРНИ СИНДРОМ

АКУТНИ КОРОНАРНИ СИНДРОМ, појам који обухвата све акутне појаве коронарне (исхемијске) болести срца (нeстабилну ангину пекторис и различите типове инфаркта). Заједничко за све облике АКС јесте јак прекордијални бол дужег трајања, са слабијом реакцијом на нитроглицерин. Напрасна срчана смрт један је од исхода АКС. Патоанатомски супстрат АКС у преко 90% случајева је атеросклероза коронарних артерија, а патофизиолошки резултат акутна исхемија миокарда. Студија седам земаља света, којом је руководио Ансел Кис из Минеаполиса (САД), а у коју је преко 40 година укључена Србија (Божидар Ђорђевић и Срећко Недељковић), показала је да нутрициони фактори, посебно засићене масти, представљају главни епидемиолошки фактор у етиопатогенези атеросклерозе, поред пушења, артеријске хипертензије и генетске предиспозиције. Пошто је АКС ургентно стање, због могуће напрасне смрти у Србији је прво уведена транстораксна дефибрилација срца (1965), а потом и коронарне јединице (1970), које су убрзо отворене у свим болницама у Србији. На нивоу станица хитне помоћи омогућен је ЕКГ мониторинг срчаних аритмија и дефибрилација срца за случај појаве фибрилације срчаних комора. Захваљујући новим биохемијским маркерима (ензими: трансаминазе, креатин фосфокиназа МВ, лактична дехидрогеназа, тропонини) могуће је утврдити узрок прекордијалног бола и поставити дијагнозу инфаркта миокарда без типичног ЕКГ налаза. Пошто је акутни инфаркт миокарда најчешће последица акутне коронарне тромбозе, последњих година уведена је интравенска тромболиза, прехоспитално и у болницама, помоћу стрептокиназе или ткивног тромбопластина. Најважнији услов да се преживи АКС јесте интервенција службе хитне помоћи, могућност ЕКГ мониторинга и дефибрилације срца, као и брз смештај у коронарне јединице. Развој перкутане коронарне ангиопластике и стављања стентова (PCI – percutaneous coronary intervention) омогућио је да се АКС лечи по хитном поступку у лабораторијама за катетеризацију срца и коронарну ангиографију. Поред КЦС хитну коронарографију и PCI раде ИКВБ „Дедиње", ВМА Београд, ИКВБ Сремска Каменица, КЦ Ниш, КЦ Крагујевац. Ефикасна хитна помоћ, мрежа коронарних јединица, интравенска тромболитичка терапија, ургентна коронарографија, коронарна ангиопластика и стављање стентова показали су да се у Србији АКС дијагностикује и лечи на најсавременији начин.

ЛИТЕРАТУРА: M. C. Ostojić и др., „International Cardiology Workshop. V Complex Coronary Angioplasty up to Chronic Total Occlusions 2009", у: Clinically Integrated Approach, Belgrade 2009.

Срећко И. Недељковић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)