АРСИЋ, Еустахија (Јевстахија)

АРСИЋ, Еустахија (Јевстахија), књижевник, добротвор (Ириг, 14. III 1776 – Арад, Румунија, 17. II 1843). Почетком XIX в. прелази с родитељима у Арад, гдје је уз (трећег) мужа Саву постала добротворка, помажући издавање дјела (Ј. Вујић, П. Берић), претплаћујући се на већину српских књига и дајући прилоге за отварање школа. Била је приложник Матице српске и њен члан од 1837. Претпоставља се да је знала њемачки, мађарски, румунски и латински језик. Писала је у духу европског просвјетитељства, под утицајем Д. Обрадовића. У књизи Совјет матерниј предрагој обојего пола јуности сербској и валахијској... (Будим 1814) испољила је поред морално-поучне тематике есејистички стил и добре примјере класицистиче лирике. Приповијетке и морално-поучне чланке објављивала је у ЛМС (1829). У другој књизи Полезнаја размишленија о четирех годишних временех... (Будим 1816), под утицајем А. Стојковића, описала је временске прилике, карактеристике годишњих доба, дала астрономске садржаје и тумачења атмосферских падавина.

ЛИТЕРАТУРА: М. Лесковац, „Ка познавању Еустахије Арсић", Из српске књижевности, I, Н. Сад 1968; С. Гавриловић, „Из преписке српске књижевнице Еустахије Арсић", ЗМСКЈ, 1970, 2; Т. Петровић, „Еустахија Арсић – прва српска списатељица", Из историје српске књижевности, Н. Сад 1974; В. Миланков, Еустахија пл. Арсић и њено доба, Н. Сад 2001.

Владимир Миланков; РСЕ

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)