АФИРМАЦИЈА

АФИРМАЦИЈА (лат. affirmatio: потврђивање), једно од модалних значења, којим се потврђује истиност онога што се износи тим исказом или што је изнето неким претходним исказом. А. је посебна врста модалног оквира пропозиције (значењске реченичне структуре) којим се истиче да садржај пропозиције одговара реалности (Да, стигли су). У српском језику а. се изражава афирмативним речцама и изразима који су интонацијски или интерпункцијски одвојени од осталог дела исказа, чиме се истиче њихова припадност модалном оквиру у статусу пропозиције надређене главној пропозицији (Да, стигли су − 'ја потврђујем да су они стигли'). Поред основног афирмативног значења какво у српском језику изражава речца да, значење а. се изражава и у споју с разним другим модалним значењима, уп. Тако је, стигли су; Тачно, стигли су; Наравно, стигли су; Разуме се, стигли су, итд. А. може бити исказана и дијалошком репликом којом се понавља реченица чија се пропозиција потврђује. (Значи, стигли су. – Стигли су). Афирмативне реченице су поред одричних и упитних реченица један од основних комуникативних реченичних типова у српском као и у другим језицима.

ЛИТЕРАТУРА: П. Пипер и др., Синтакса савременога српског језика: Проста реченица, Н. Сад – Бг 2005.

Предраг Пипер

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)