АНОНИМ

АНОНИМ (грч. nwvnumo": безимени), термин који означава одсуство имена аутора дјела (умјетничког и др.) или особу која скрива своје име. У српској књижевности средњег вијека многа дјела су остала непознатог ауторства. У фолклорној традицији и дијелу писане традиције питање ауторства није се ни постављало: текстови су били дио заједничког насљеђа, без обзира на то што је иза њиховог настајања била одређена личност као аутор, посредник или интерпретатор. У новом вијеку ауторство се по правилу истиче, али из одређених разлога (политичких, личних, друштвених, издавачких) може бити необјављено и непознато. Посебно је с развојем штампе, те са оснивањем политичких партија и са издавањем њихових публикација, порастао број анонимно објављених текстова. Различите књижевноисторијске и филолошке дисциплине утврђују њихово поријекло, односно ауторство (→ библиографија), посебно у изучавању периодике (библиографије алманаха, календара, новина, листова и часописа) и приређивању цјелокупних дјела одређених аутора (З. Орфелина, Д. Обрадовића, В. С. Караџића, Ј. Јовановића Змаја, Л. Костића, И. Андрића и др.). Систематичнија истраживања српских а. и псеудонима водила су се у часопису Библиотекар, почев од 1949 (Војислав Јовановић Марамбо, Миливоје Кнежевић, Перо Шоћ, Љубомир Никић и др.), те у оквирима издања Југославенског лексикографског завода (→ псеудоними).

ЛИТЕРАТУРА: Библиографија расправа чланака и књижевних радова, I–XI, Зг 1956–1968; Б. Јанковић, „Картотека псеудонима у Универзитетској библиотеци 'Светозар Марковић' ", Библиотекар, 1976, 28, 6; И. Тартаља, „Часопис XX век и његови непотписани сарадници", СЗИА, 1985, 3; Д. Иванић, Основи текстологије, Бг 2001.

Душан Иванић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)