АРХИВ СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

АРХИВ СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА, архив чији зачеци датирају у време Велике сеобе Срба 1690, када је пећки патријарх Арсеније III Чарнојевић пренео и списе међу којима су понеке повеље српских владара, берати, синђелије, позиви цара Леополда I и др. После сеобе списи су настали преписком српских представника народно-црквене и школске аутономије с аустријским и угарским двором, световним, војним, црквеним установама или појединцима, а значајнија збирка била је у Сентандреји, месту где је патријарх, који није имао стално резиденцијално место, највише боравио. Седиште Православне цркве од 1713. је у Карловцима, по којима је Карловачка митрополија добила име, а којом су управљали митрополити, а од Мајске скупштине 1848. патријарси. Она је 1920. ушла у састав Српске патријаршије са седиштем у Београду, а грађа је остала у Митрополијско-патријаршијском архиву у Сремским Карловцима. Током II светског рата Архив је страдао од усташке НДХ када је нестао најстарији документ с почетка XIV в. (1302) – Повеља краља Стефана Уроша. Под заштиту државе Главни извршни одбор Народне скупштине АП Војводине ставио га је 1947, а годину дана касније и Завод за заштиту и научно проучавање споменика културе Народне Републике Србије. Да се Архив отвори за научна истраживања одлучио је Синод Српске православне цркве, када га је предао Српској академији наука на чување и дефинитивно уређење, задржавајући право власништва. Грађа у Архиву је извор првог реда за политичку, културну и привредну историју цркве и верски живот Срба у Хабзбуршкој монархији за период од средине XVI до 20-их година XX в. Распоређена је у 42 фонда, девет збирки и несређени део. Неки од значајнијих фондова су: Митрополијско-патријаршијски (1690–1920), Београдско-карловачке архиепископије (1921–1937), Архидијецезална конзисторија (1791–1941), Српски народни покрет 1848–1849, Саборски одбор, Управа српских православних црквено-народних фондова и добара, Школска депутација (1791–1870), Школски савет, Карловачки магистрат (1713–1920), Градско поглаварство, Српска православна карловачка гимназија и Патронат (1791–1921), Народни одбор општине Сремски Карловци итд. Архив нема законом утврђену територијалну надлежност и установа је посебног статуса. Издања објављује САНУ.

ЛИТЕРАТУРА: К. Петровић, „Историјат и уређење Архива САН у Сремским Карловцима", Архивист, 1955, 3, Додатак V; Архивски фондови и збирке у СФРЈ, САП Војводина, Бг 1977; М. Јачов, „Оснивање Депутације православних националних школа у Будиму 1815. године", СЗб, Бг 1987, 1; Ч. Денић, „Архив САНУ Сремски Карловци", у: Архиви у Србији, 2, Бг 2000.

Миле Станић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)