Прескочи до главног садржаја

АСИМИЛАЦИЈА СТАНОВНИШТВА

АСИМИЛАЦИЈА СТАНОВНИШТВА (лат. аssimilatio: прилагођавање, изједначавање), процес друштвеног и културног прилагођавања једне етничке, верске, расне, језичке или по нечему другоме особене скупине некој другој, све до нестајања прве и њеног утапања у другу. Посебно је значајно социолошко, етнолошко и антрополошко проучавање а. као процеса у којем веће, јаче и виталније друштвене скупине намећу своје културне обрасце, језик, обичаје, начин мишљења, веровања и осећања онима с којима су у непосредном додиру. Притом они који су асимиловани губе свој културни идентитет и тако нестају као посебна друштвена скупина, а њихова културна баштина се, више или мање измењена, утапа у традицију асимилаторске групе. У социолошком смислу а. је противречан процес који се, с једне стране, схвата као пожељан облик друштвене и културне интеграције, а са друге, као неоправдан облик доминације једних и подређивања других. А. увек прати неке шире, сложеније и базичне, старе и нове, друштвено-историјске процесе као што су раније били колонизација, германизација, исламизација и прозелитизам, а касније интернационализација, денационализација и глобализација. Тако је нпр. колонизација Америке довела до свеопште а. у новоствореном друштву колонизатора, које у културном смислу представља лонац за претапање, на један начин староседелаца, а на други и досељеника. У европским друштвима а. доводи до утапања мањих и слабијих етничких група у веће и јаче, што се односи и на Србе као народ и на њихове односе са суседима. Они су са запада били изложени католичком прозелитизму и с њим романизацији, германизацији или мађаризацији, а са истока исламизацији, што је најпре доводило до денационализације која је увек претходила а. Старим моделима а. у новије време се придружује а. делова српског народа који живе изван Србије, као етничка мањина у отцепљеним југословенским републикама. Пратећи агресивну глобализацију, американизацију и вестернизацију, у Хрватској се подстиче и подржава агресивно покатоличавање и похрваћење преосталих Срба, а у независној Македонији и Црној Гори њихова македонизација и монтенегризација. За српски народ посебно је болна насилна и убрзана албанизација Срба и неалбанског становништва на Косову. Таква а. је и са европског становишта цивилизацијски ретроградна, нарочито ако се имају у виду новопрокламована права етничких мањина, као и начела мултикултуралности и интеркултуралности савремених друштава, која су и замишљена као механизми очувања културног идентитета и препрека насилној а.

Милован Митровић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)