АБРАШЕВИЋ

АБРАШЕВИЋ, радничка културно-уметничка друштва. Под овим именом, у част пролетерског песника Косте Абрашевића, оснивана су почетком XX в. у Београду и многим другим градовима (Крагујевцу, Јагодини, Нишу, Шапцу, Чачку, Ваљеву, Краљеву, Пироту, Лесковцу, Параћину, Смедереву итд.). Њихове претече из XIX в., као и сва тадашња радничка певачка друштва, карактерише специфични програм који обухвата позоришне представе и приредбе на којима су извођене радничке песме и прослављан Први мај, с циљем да политички утичу на радничку класу. Власти су спутавале њихову културно-политичку делатност и забрањивале јавна наступања.

А. у Београду основан је 1905. Друштво је наставило рад Београдског радничког певачког друштва (наступало од 1890), а 1909. придружило му се и Типографско певачко друштво „Јединство". Најпознатији хоровођа пре II светског рата био је композитор аматер Светислав Анђелић. После 1945, када је хорски живот у Београду био интензиван, А. је био међу најактивнијим културно-уметничким друштвима, нарочито у хорској и драмској секцији. У његовим је оквирима 1950. основано Омладинско друштво и Аматерско позориште. Репертоар хора се временом приближио програмима других певачких друштава, а српска, бугарска и руска духовна и световна музика постала је његова специфичност. Захваљујући стручним хоровођама који су били на његовом челу (М. Бајшански, Д. Чолић, М. Вукдраговић, О. Данон, Б. Бабић, Д. Миловановић, В. Илић, Бранко Цвејић, С. Крстић, Богдан Цвејић, И. Дражинић, Д. Максимовић, П. Јосифовски, С. Шепић, П. Медаковић и М. Панчић) А. је постигао запажене успехе у земљи и иностранству. Под вођством М. Панчића хор је снимио 15 компакт дискова (Литургија Св. Јована Златоустог С. Мокрањца и С. Рахмањинова, Литургија, Опело, Свеноћно бденије, Палимпсест С. Божића и др.).

Роксанда Пејовић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)