АРСЕНИЈЕ (Брадваровић)

АРСЕНИЈЕ (Брадваровић), митрополит црногорско-приморски (Банатска Паланка, 24. IX 1883 − Београд, 10. XII 1963). Под световним именом Светислав завршио је богословију и права, а потом служио као парох и секретар Великог црквеног суда. Замонашен је 1940. и хиротонисан за викарног епископа моравичког. У време доласка немачких окупатора био је једини епископ у Београду. По завршетку рата администрирао упражњеном Горњокарловачком, Далматинском, Загребачком и Пакрачком eпархијом, које су, са порушеним храмовима, много побијених свештеника и верника, веома страдале од усташа током рата. У Цетињској митрополији (1947−1960) такође је затекао поразно стање, јер су комунисти за време и после рата побили свештенике и монахе, а они протерани нису се вратили из Србије и Војводине. После смрти патријарха Гаврила (1950), као најстарији члан Светог синода управљао је пословима патријаршије, а његов избор за патријарха спречила је власт. Као митрополиту, црногорске власти онемогућавале су му рад. Ухапшен је 1954, под оптужбом да је планирао „обарање власти радног народа" и осуђен у Окружном суду на Цетињу на 11 и по година затвора, од чега је пет и по издржао, а онда био пуштен условно. Изабран је 1960. за митрополита будимског, али га мађарске власти нису примиле. Живео је у манастиру Ваведење у Београду, у којем је и сахрањен. Бавио се публицистиком и објављивао радове из брачног права.

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Стефановић, „Митрополит будимски Арсеније", Гласник СПЦ, 1964, 1; С. Вуковић, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Бг–Пг–Краг. 1996.

Радомир Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)