АКАДЕМИЈА

АКАДЕМИЈА, научна установа која представља скуп најистакнутијих научника, књижевника, уметника и заслужних стваралаца у оквирима националне културе или једне државне територије, с циљем да ради на унапређењу свих заступљених струка. Према областима наука и уметности има своја одељења, одборе и комисије, институте, истурена одељења у другим местима, архиве, библиотеке, галерије, те издавачку делатност засебних, периодичних и серијских издања. Научни рад обавља самостално и у сарадњи с другим домаћим и међународним научним институцијама (друге а., универзитети, институти) у облику пројеката, научних скупова и других врста истраживања. У српским културним круговима идеје о а. као ученом друштву јачају у XIX в. с плановима Л. Мушицког и сремскокарловачког круга гимназијских професора. Прве идеје о оснивању ученог друштва остварују се с Друштвом српске словесности (1842). Oно ће се преименовати у Српско учено друштво (1864–1892), из којега ће 1886. настати Српска краљевска академија, односно Српска академија наука и уметности. С обзиром на њихову наднационалну или вишенационалну одређеност српским институцијама академског ранга делом припадају и а. наука и уметности у БиХ (АНУБиХ), Црној Гори (ЦАНУ), Војводини (ВАНУ, касније огранак САНУ), Косову (АНУК), те у Републици Српској (АНУРС). Југославенска академија знаности и умјетности (Загреб, данас ХАЗУ), утемељена на идеји културног јединства југословенских народа, у својим публикацијама објављивала је велик број радова из српске традиције или радова српских академика.

ЛИТЕРАТУРА: Педесетогодишњица СКА 1886–1936, I–III, Бг 1936; САНУ. Историјат, устројство, делатност, Бг 1980; Љ. Никић, М. Жегарац, Преглед издања САНУ 1886–1986, I, Бг 1986.

Душан Иванић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)