АНДРИЋ, Момир

АНДРИЋ, Момир, глумац (Ужице, 21. II 1904 – Смедерево, 5. VI 1941). Као опанчарски калфа у Ваљеву, почео да глуми 1923. у Подрињском позоришту Душана Животића, где се задржао до 1930. У разноврсном репертоару стекао је корисна глумачка искуства уз добре путујуће глумце и редитеље и постао један од најдаровитијих млађих глумаца с врло разноврсним стваралачким глумачким дијапазоном. Потом је играо у Бањалуци (1931−1933), Српском народном позоришту у Новом Саду (1933/34), у Нишу (1934−1940) и Народном позоришту Дунавске бановине (1940/41). Трагично изгубио живот у напону стваралачке снаге. Интелигентан, маштовит и креативан, лако је тумачио убедљиве драмске, карактерне и комичне улоге. Његова сугестивност, непосредност и драмска снага достизале су уметничку висину у већини улога које је тумачио, а неке су биле посебно надахнуте, маштовите, изненађујуће сценски ефектне, а увек у основи реалистичне. Важније улоге: Ремон (А. Бисон, Гђа Икс), Таса (Б. Нушић, Сумњиво лице), Каплар Милоје (Б. Нушић, Каплар Милоје), Здравко и Максим (Ј. Веселиновић – Д. Брзак, Ђидо), Манулаћ (С. Сремац, Зона Замфирова), Пуба (М. Крлежа, Господа Глембајеви), Хари Домин (К. Чапек, Р. У. Р.), Жан (А. Стриндберг, Госпођица Јулија), Неша и Вуле (М. Глишић, Подвала), Џаферага (С. Ћоровић, Зулумћар), Нико (И. Војновић, Еквиноцио), Доктор (Р. Плаовић – М. Ђоковић, Кад је среда – петак је).

ЛИТЕРАТУРА: Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979; З. Т. Јовановић, Народно позориште Дунавске бановине, Н. Сад 1996.

Зоран Т. Јовановић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)